Изетбеговићи из Босне су поријеклом од Живковића из Србије
Пише: Српскопитање
Падом Смедерева 1459. године и доласком Турака, како би задржали привилегије и развили бизнис, смедеревски Живковићи делом прелазе и у Београд и примају Ислам. И тако од српских и православних Живковића, постају Јахићи—од Јахија, што је изведеница и превод на турски презимена Живковић.
Некадашњи Живковићи, и тадашњи потурчени Јахићи, у Београду добијају велике привилегије турских паша и ага и развијају трговачке везе и у Аустријском и Османском царству.
Након аустријске окупације Београда, која се завршила 1739. године и нове турске окупације, некадашњи Живковићи добијају у посед простор око тадашње Стамбол-капије, унутар Београдске тврђаве и ту праве велелепно имање са породичном кућом од три посебна објекта већа од 500 квадрата. Имање Јахића се налазило на месту непосредно поред данашњег Народног позоришта и „Клуба књижевника“, а ишло је данашњом Француском улицом, према Душановој. У поседу Јахића, некадашњих Живковића у турском Београду, био је и простор данашње Аде Циганлије.
Када је 1806. године Карађорђе коначно ослободио Београд, у њему није било православних породица. Сви су били претходно протерани и побијени, иако је у Београду за време Турака могло да се пронађе по која православна и јеврејска породица која се бавила трговином или неким занатом. Међутим, почев од Врачара и Дединог брда, па целе околине Београда, све је било у рукама српских породица.
Живковићи као Јахићи опстају и у ослобођеном Београду. Враћају се са Турцима 1813. године, након слома Карађорђеве Србије, и остају на свом имању све до 1868. године. Претходно је 1867. године кнез Михаило Обреновић истерао последње симболичне турске гарнизоне из Београда и других утврђења у Србији (Смедерево, Кладово, Ужице, Шабац и Соко).
Некадашњи смедеревски Живковићи тј. београдски Јахићи 1868. године одлазе у Босански Шамац, а од локалног бега Изета узимају презиме Изетбеговић…
ФОТО: фејсбук
