Годишњица операције „Смолућа 92“ – битка за живот и људскост
Пиеш: Стојан ЈАНКОВИЋ
На данашњи дан, 25. августа 1992. године, започела је једна од најхуманијих и најблиставијих војних операција Војске Републике Српске – Операција Смолућа.
Ова операција није имала за циљ никакво освајање територија, већ спасавање више од 8000 српских цивила – жена, дјеце, стараца и рањеника – који су готово три мјесеца прожиљавали пакао у потпуном окружењу непријатељских снага тзв. Армије БиХ.
Након избијања ратних сукоба у мају 1992. године, српска села Смолућа, Потпећ и Тиња остала су одсјечена у потпуном окружењу непријатељских снага из правца Лукавца, Сребреника и Озренске Грачанице. Више од 300 локалних српских бранилаца грчевито је бранило завичај од бројчано надмоћнијег непријатеља.
Изгладњивање и свакодневно гранатирање цивила трајало је три мјесеца. Становништво је остало без хране, питке воде и лијекова. У импровизованим болницама захвати и ампутације удова вршени су наживо, без икакве анестезије. Док су Српска православна црква и патријарх Павле апеловали на спасавање цивила од страдања, команда Републике Српске донијела је одлуку о покретању војне операције за ослобађање енклаве – ако се не крене у пробој, Смолућа ће постати масовна гробница хиљада Срба.
Нaређење за пробој стигло је директно од предсједника Републике Српске, а оперативном командом Источно-босанског корпуса ВРС руководио је пуковник Будимир Гаврић, док је за команданта операције на терену одређен мајор Бранко Глуховић.
У овој витешкој акцији учествовале су удружене снаге ВРС и МУП-а РС:
Грaнична јединица „Гарда Пантери“ (предвођена Љубишом Савићем Маузером и Бранком Пантелићем Пантером);
Јединице 1. Озренске, 2. и 3. Мајевичке бригаде;
Специјалне јединице полиције (СЈБ Лопаре);
Војна полиција и добровољачке јединице.
Борбе за пробој трајале су пуних 30 сати без престанка, и дању и ноћу. Српске јединице кренуле су из правца Озрена (Прелогла и Кртова) и неочекиваним ураганским пробојем главном комуникацијом разбиле непријатељски обруч 28. августа.
До 30. августа 1992. године успјешно је евакуисано цјелокупно српско становништво и браниоци Смолуће, Потпећа и Тиње. Спасено је преко 8.000 људских живота!
Чим је и посљедњи цивил евакуисан, српске снаге су се по плану повукле из тог џепа. Логистички је било апсолутно неодрживо држати толику енклаву дубоко у непријатељској позадини (окружену Тузлом, Лукавцем, Сребреником и Грачаницом).
Одмах по повлачењу ВРС и становништва, припадници тзв. Армије БиХ и локалне муслиманске снаге ушле су у празна села (Горњу и Доњу Смолућу, Потпећ, Тињу), опљачкале их, попалиле до темеља и равналe са земљом.
Након рата, та села су Дејтонским мировним споразумом и званично припала Федерацији БиХ (општини Лукавац).
Српско становништво се тамо никада није вратило. Смолућа је данас углавном пуста, обрасла у коров и рушевине, а некада богата српска насеља су престала да постоје у предратној форми. Сви спасени људи су се раселили широм Републике Српске (највише у Бијељини и Брчком) и широм свијета.
За слободу Смолуће током три мјесеца опсаде и саме операције пробоја животе је дало више од 70 српских бораца и цивила, док је преко 200 било рањено.
Значај ове операције остаје уписан златним словима у историју српског народа као симбол војничког витештва, заједништва и несебичне храбрости да се спасу браћа у невољи.
Слава погинулим јунацима! Војнички поздрав свим ветеранима Војске Републике Српске!
ФОТО: фејсбук
