Ко је био Миле Ристић?

Пише: Милош СТОЈАНОВИЋ

Знате ли ко је Миле Ристић?

Његово име заслужује да се памти.

Рођен је у селу Миљевићи код Градишке. Човек снаге, али и карактера. Његов живот није био обична прича, већ права акција достојна филма.

Као млад човек успева да избегне усташке кољаче који су харали Поткозарјем и придружује се локалном покрету отпора, који се касније укључује у партизане.

Не зна се тачно како су га усташе живог заробиле, али Миле бива одведен у фабрику смрти Јасеновац, где је већ страдала готово цела његова породица. Као физички снажан човек, мучен је до крајњих граница и примораван да сахрањује масакриране Србе, укључујући децу, жене и старце.

Усташе су га одржавале у животу јер је и даље имао снагу да обавља најтеже послове у логору. Тако је упознао готово цео комплекс Јасеновца.

Нико до данас не може да разуме како је, током пробоја 22. априла 1945. управо Миле успео да се сам домогне капије логора. Голим рукама савладао је усташког стражара, преотео његов пушкомитраљез и отворио ватру. Тиме је омогућио осталим логорашима да крену у бег према Сави.

Један сведок је записао:

„На самој капији усташа метнуо митраљез и како је био брисани простор, он је почео да коси. Покојни наш друг Миле Ристић, који је био у партизанима па заробљен, он се некако довукао поред зида тако да је заскочио усташу што је држао митраљез. Убо га је ножем, или нечим другим, не знам. Био сам четврти иза њега. Ристић је узео митраљез и изнео ван капије и окренуо митраљез према извидници. Тако да су се они ућутали, бојали су се за свој живот. Кад је нестало метака, он је митраљез бацио у Саву.“

После пробоја одликован је Орденом за храброст, али није тражио каријеру или признања. Вратио се у село и живео тихо, скромно и достојанствено.

Почетком маја 1980. у болници у Градишци, запао је у апатију јер је био убеђен да ће Јасеновац поново почети са радом после смрти Јосипа Броза Тита. Чим је објављена вест да је Тито преминуо, бацио се кроз прозор болнице. Његово тело наставило је да живи још пет дана, пре него што је његова душа отишла пред трон Свевишњег.

Његова храброст и љубав према свом народу не смеју бити заборављене.

Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!

ФОТО: фејсбук