Село Гаћиште код Вировитице – симбол вијековног трајања, страдања и васкрсења српског народа

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Село Гаћиште код Вировитице – један од најпотреснијих симбола вијековног трајања, страдања и васкрсења српског народа на овим просторима.

Историја овог страдалничког села свједочанство је о континуитету затирања Срба у Славонији, од времена Бановине Хрватске, преко геноцидне Независне Државе Хрватске и комунистичког заборава, па све до етничког чишћења у злочиначким операцијама 1991. године.

Вијековно трајање и први храм (1765)!

Срби су простор Гаћишта, према званичној историографији, населили још у раном нововјековном периоду током Великих сеоба, формирајући заједницу која је вијековима чувала свој српски православни идентитет, обичаје и писмо. Године 1765. у селу је подигнут монументални православни храм посвећен Светом великомученику Георгију.

Поред храма, мјештани су чували успомену на ослободилачке ратове. Након мучког убиства краља Александра I Карађорђевића у Марсељу, сеоска омладина је 1935. године у порти храма подигла спомен-бисту Витешком Краљу.

Наговјештај геноцида: Разарање у Бановини Хрватској!

Прогон Срба у Гаћишту није почео априла 1941, већ формирањем Бановине Хрватске 1939. године. Током овог периода, под заштитом локалних власти ХСС-а и паравојне Сељачке заштите, започели су систематични напади на Србе широм Славоније па тако и у Гаћишту.

Упад у Гаћиште услиједио је као дио шире кампање застрашивања Срба. Екстремисти су упали у Храм Светог Георгија, развалили врата и прозоре, полупали кандила и извршили вандалско скрнављење олтара. Свјесни опасности која долази, мјештани су исте године закопали спомен-бисту краља Александра у земљу, сачувавши је од уништења.

Геноцид у НДХ: Затирање до темеља!

Стварањем НД Хрватске 1941. године, Гаћиште постаје мета отвореног геноцида. Усташке јединице, уз подршку знатног дијела локалног хрватског становништва, спалиле су село.

Храм Светог Георгија сравњен је са земљом до посљедњег камена. Хрвати су до темеља разорили и обешчастили оба српска православна гробља у селу. Десетине мјештана Гаћишта је убијено у својим кућама или одведено у новоформиране хрватске концентрационе логоре смрти, прије свих у Јасеновац и Стару Градишку.

Систематски заборав кроз период СФРЈ!

Након 1945. године, тоталитарни комунистички режим је зарад лажног „братства и јединства“ гурао српске жртве у заборав. Није било дозвољено јавно говорити о специфично хрватском карактеру злочина, иако су овдје конкретно највеће злочине починили хрватски цивили, нити се говорило о скрнављењу храмова. Матрица је била јасна – злочинци су фашисти а жртве антифашисти, без даљих анализа.

Упркос свим притисцима, српски народ Гаћишта је 1965. године сопственим снагама започео изградњу новог храма, јужно од рушевина старог, посветивши га Рођењу Пресвете Богородице, док је на мјесту олтара старог храма постављен велики крст.

Злочиначка операција „Оркан“ (1991) и нови прогон Срба!

Прича о страдању Гаћишта добија свој трагични епилог у другој половини 1991. године. Током хрватских паравојно-полицијских операција „Откос“ и „Оркан“, српска села око Вировитице и широм Славоније била су изложена жестоком нападу и систематском пљачкању, паљењу, масовним убиствима и прогону.

Српско становништво Гаћишта је поново протјерано са вијековних огњишта у јесен 1991. године, имовина је опљачкана и уништена, а Славонија готово потпуно етнички очишћена од српског народа. Преко стотину села је спаљено а етнички су очишћене готово све славонске општине, осим малог простора око Окучана и Пакраца који је очишћен од Срба тек у мају 1995. током геноцидног „Бљеска“.

Васкрс светиње и проналазак Краљевог лика!

И поред свих страдања, српска светиња у Гаћишту поново је васкрсла. Комплетна рестаурација Храма Рођења Пресвете Богородице завршена је 2020. године, када је постављена и спомен-плоча српским жртвама геноцида у НДХ.

Током уређења платоа и простора око храма 14. маја 2020. године догодило се својеврсно чудо – након пуних 80 година проведених у земљи, пронађена је и ископана неоштећена спомен-биста краљу Александру Карађорђевићу. Након детаљне рестаурације, биста је постављена у звоник храма, свједочећи о непоколебљивој вјерности прецима.

Гаћиште данас: Борба за опстанак!

Прије 1991. године у Гаћишту је живјело преко 300 Срба, који су чинили већину становништва. Данас, више од три деценије након прогона, у селу живи свега педесетак српских повратника, махом старијих људи. Село се данас налази под новоформираном општином Сухопоље.

Иако малобројни, ови храбри људи, окупљени око свог храма, чувају пламен православне вјере и успомену на светиње својих предака. Гаћиште остаје живи споменик српског трајања, страдања и Васкрса у Славонији.

ФОТО: фејсбук