Монструозни злочини над Србима у „Браћану“ и Подравању

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

У склопу ширег напада на сусједно српско село Подравање у општини Сребреница, 24. септембра 1992. гoдине, ујутру, око осам часова, Муслимани из Сребренице напали су и површински коп рудника боксита „Браћан“ у општини Милићи. Напад је извршен под командом Насера Орића, а у изненадном пјешадијском нападу су учествовали и Зулфо Турусновић, Неџад Бектић и други. На копу је у том тренутку био ангажован веома мали број чувара и радника компаније „Боксит”.

Убили су и масакрирали осам чувара површинског копа. Одсијецали су им дијелове тијела, палили их, убијали тупим предметима, клали и газили гусјеницама.

Зорана Лаловића, рођеног 1961. године у Гуњацима, општина Милићи, су заклали. Рајку Пантићу, рођеном 1943. године у Ћерокарама, општина Брус, разбили су лобању. Лобању су разбили и Миодрагу Глигоревићу, рођеном 1956. године у Руповом Брду, општина Милићи. Славка Гордића, рођеног 3. јануара 1958. године у Гуњацима, општина Милићи, су запалили. Запалили су и Миливоја Сушића, рођеног 19. августа 1958. године у Рајићима, општина Милићи. Славку Шалипуровићу, рођеном 1971. године у Ристијевићима, општина Милићи, смрскали су главу. Убили су и Видоја Шалипуровића, рођеног 10. августа 1960. године у Ристијевићима, општина Милићи. Он је погођен експлозивним средством које му је разнијело лијеву страну грудног коша. Преко мртвих тијела Славка Шалипуровића и Зорана Лаловића, додатно су прешли тенком, а запаљена тијела Миливоја Сушића и Славка Гордића пронађена су угљенисана.

На почетку напада Муслимани су заробили радника обезбјеђењу Недељка Радића, који је препознао Зулфа Турсуновића и у његовим рукама видио велики крвави нож. Турсуновић га је и спровео у логор у Сребреницу. Муслимани су током напада запалили Управну зграду и радионицу рудника. Опљачкане машине одвезли су у правцу Церске и Сребренице, а са заробљеним тенком и транспортером на којем је био митраљез троцијевац кренули су у правцу села Подравање… 

А у Подравњу је живио Драго Митровић, рођен 1925. године. Као седамнаестогодишњи младић је преживио клање од усташа 1942. године и све до 1992. године, због пререзаног врата, живио без моћи говора. Потомци кољача, углавном припадници усташких фамилија које су и 1942. године чиниле злочине над Србима у Подравању, поновно су, 24. септембра 1992. године, дошли у ово велико српско село. Успјели су, нажалост, да заврше оно што њиховим прецима није пошло за руком – заклали су Драга Митровића.

ФОТО: фејсбук