Бедем опстанка и Град хероја

У Козарској Дубици свечано заокружени „Септембарски дани одбране“

Пише и извјештава и фотографише: Зоран М. Кос, новинар и публициста

Фотографије Доња Градина: Ненад Булић

 У организацији Општинске борачке организације Козарска Дубица, свечано је заокружен низ манифестација у оквиру „Септембарских дана одбране Козарске Дубице и сјеверозападних граница Републике Српске“ Козарска Дубица. Кроз тродневни програм, Козарска Дубица се присјетила судбоносних дана из 1995. године , одала почаст палим херојима и прославила величанствену побједу Војске и Полиције Републике Српске над надмоћнијим непријатељем

Манифестација је започела 18. септембра у порти Храма Свете Петке гдје је обиљежен Дан одбране града. Програм је настављен 19. септембра у Доњој Градини обиљежавањем Дана побједе и поменом полицајцу Зорану Булићу , док је данас, 20. септембра, централним догађајем свечано прослављен Дан легендарне 11. пјешадијске дубичке бригаде. Овогодишње саборовање и дружење бораца протекло је у знаку снажне поруке исписане на великом свечаном транспаренту: „Кад је срце од челика јаче“, што је уједно био и мото под којим су се преживјели дубички синови окупили да евоцирају успомене на славне септембарске дане.

„Септембарски дани одбране КОЗАРСКА ДУБИЦА – КАД ЈЕ СРЦЕ ОД ЧЕЛИКА ЈАЧЕ“.

Дан 11. бригаде: Постројавање на „Ђоловима“ и свечани дефиле

Данашњи централни програм почео је у 11.00 часова окупљањем демобилисаних бораца, ратних војних инвалида, чланова породица погинулих и бројних гостију на стадиону „Ђолови“ ФК Борац.

Тачно у 11.15 часова уприличено је свечано постројавање јединица и рапорт генералу Пантелији Ћургузу, након чега је услиједио традиционални дефиле јединица кроз градске улице према Светосавском платоу.

Кроз читаву манифестацију поносно су ношена ратна знамења и свечани барјаци, подсећајући на дане велике борбе и опстанка. Међу демобилисаним борцима Козарске Дубице који су данас чували и носили тробојку, послана је јединствена и најважнија новинарска порука: Српска застава је у овом крају била и остала светиња, симбол под којим су одбрањена Поткозарска огњишта.

Почетак војног протокола: Свечани строј бригаде и дефиле ратних застава на стадиону „Ђолови“.

Припадник Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ.

 Парастос у Спомен-храму „Света Петка“: Молитва за пале хероје

Централни дио комеморативног програма одржан је у Спомен-храму Свете Петке, гдје су се окупили бројни вјерници, борци и званичници. Пред воштаницама и у дубокој тишини, свештенство Српске православне цркве служило је свету литургију и парастос за све страдале припаднике 11. дубичке бригаде и све борце Војске Републике Српске

Посебно свечан и емотиван тренутак био је чин полагања вијенаца и цвијећа, када су бројне делегације ушле у Храм одајући почест дубичким синовима чија су имена уклесана на црних мермерних плочама унутар храма. Уз представнике Борачке организације, посебну почаст својим палим колегама и саборцима одали су и припадници МУП-а Републике Српске (Полицијска станица Козарска Дубица) [1].

Најупечатљивији моменат духовне комеморације био је сами чин спуштања вијенаца на централно спомен-обиљежје. Борци, од којих су поједини дошли огрнути српским тробојкама, погнули су главе и са сузама у очима лично положили свјеже цвијеће подно мермерних плоча, док је поред њих поносно стајала гарда чувајући ратне заставе бригаде

Током духовне службе у прелијепом амбијенту испред иконостаса, уприличен је и свечани чин благослова за руководство Борачке организације, као и за истакнуте ратне официре и љекаре јединице. Свештенство је благословило предсједника БОРС-а Козарска Дубица, Ненада Булића, као и ратног начелника санитета 11. дубичке пјешадијске бригаде, угледног др Милана Латиновића, који су у знак захвалности, духовне снаге и вјерности традицији завичаја цјеливали часни крст.

Духовни мир Храма: Свештенство СПЦ служи свету литургију 

Званична патрола МУП-а Републике Српске полажу венац са српском тробојком у Храму

Делегација Борачке организације полаже цвијеће у знак сјећања на пале саборце

 Борац са заставом преко леђа полаже цвијеће подно уклесаних имена хероја

Предсједник ОБО Козарска Дубица Ненад Булић прима свештенички благослов испред иконостаса

Ратни начелник санитета 11. дубичке бригаде др Милан Латиновић цјелива часни крст у Храму

Војничка част за пале другове: Припадница ОС салутиру испред мермерне спомен-плоче

Након завршетка комеморативног дијела и духовне службе, сви актери данашњег јубилеја – преживјели борци, породице погинулих, официри, санитетско особље, омладина у свечаним војним униформама и званичници локалне власти на челу са начелником општине Игором Савковићем и предсједником Борачке организације Ненадом Булићем – окупили су се испред Спомен-храма „Света Петка“. Направивши заједничку историјску фотографију и држећи поносно ратне заставе јединице, они су послали снажну поруку нераскидивог јединства, слоге и заједништва које је одбранило и које ће наставити да чува Козарску Дубицу.

Истинска вредност овог сабора показала се управо на Светосавском платоу и порти Храма, гдје су преживјели ратни другови још једном стајали раме уз раме. Ратни командант генерал Пантелија Ћургуз поносно је стајао загрљен са својим најближим саборцима испред бијелих зидина Храма Свете Петке, свједочећи о јединству које вријеме не може да избрише. Два ратна друга, дубичка витеза, чврсто су и поносно стајали загрљени у мајицама са натписом „За Крст часни и Слободу златну!!!“, показујући да је ово другарство остало нераскидиво и деценијама након рата.

По завршетку званичних церемонија, демобилисани борци, гости и руководство Општине наставили су дружење на традиционалном војничком ручку под великим шатором. Порта храма била је претијесна да прими све који су у масовном броју испунили простор. Стотине преживјелих српских синова, носећи поносно једнообразне маслинасто-зелене мајице са натписом „30 година ВРС – 11. пбр Козарска Дубица“, створили су величанствену слику. За дугим столовима су заједно са народом сједили начелник општине Игор Савковић и директор Виктор Нуждић, под дијељењем војничког пасуља, док је у непосредној близини познати дубички новинар Зоран М. Кос разговарао са бившим и садашњим припадницима војске.

 Сарадња генерација и заједнички понос: Заједничка велика фотографија бораца и званичника испред Храма

 Ратни командант ђенерал Пантелија Ћургуз загрљен са својим саборцима у порти

Два дубичка борца поносно позирају испред фасаде свог храма

 Стотине преживјелих српских синова испуниле су простор под великим шатором

Начелник општине Игор Савковић и директор Виктор Нуждић на војничком ручку са борцима

Зоран М. Кос разговара са бившим и садашњим припадницима војске

 Генерал Пантелија Ћургуз: „Ово је дан коначне побједе!“

Ратни командант одбране Козарске Дубице из септембра 1995. године и командант Другог батаљона, генерал Пантелија Ћургуз, у краткој и снажној изјави јасно је дефинисао значај ових септембарских дана:

„Ово је Дан коначне побједе!“

Генерал Ћургуз је тиме још једном подвукао историјску чињеницу да је одбрана Дубице у септембру 1995. године пресудно утицала на спас и опстанак читаве Републике Српске.

Посебну тежину дружењу бораца под великим свечаним шатором дало је емотивно обраћање генерала Ћургуза, који је стојећи испред велике српске тробојке са микрофоном у руци, заједно са предсједником Борачке организације Ненадом Булићем, поново стао пред своје саборце. Носећи мајице са завичајним натписом „За Крст часни и Слободу златну!!!“, ратни командант и први човјек БОРС-а још једном су подсјетили на одлучност која је у тим пресудним тренуцима одбранила Републику Српске.

 Обраћање ђенерала Пантелије Ћургуза заједно са предсједником Булићем под шатором

·Преношење завјета: Српска тробојка у рукама нових генерација

Оно што је посебно обиљежило данашњи скуп и уприличило празничну атмосферу на Светосавском платоу јесте присуство различитих генерација Дубичана. Снажан емотиван утисак оставиле су мајка и кћерка које су поносно развиле и држале српску тробојку испред спомен-крста.

Њихов заједнички долазак на помен јасан је доказ да позиви званичника и бораца на његовање културе сјећања већ живе међу народом Поткозарја. Најмлађи кроз овакве догађаје уче о храбрости својих очева и дједова, преузимајући завјет да чувају завичај, успомену на жртве и слободу која је скупа плаћена.

Посебан визуелни симбол младости и професионализма на данашњем скупу биле су и припаднице Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ. Њихове насмијане изражајне очи и поносно ношење униформе српске компоненте најбољи су свједок да војничка част и љубав према свом народу живе међу млађим нараштајима.

 Српска тробојка у рукама нових генерација: Мајка и кћерка поносно држе заставу испред спомен-крста

·Насмијане припаднице Трећег пјешадијског (Република Српска) пука ОС БиХ као визуелни симбол младости и поноса

· Хероји живи и поносни: Ненад Вукмирца као симбол челичне воље

Међу бројним борцима који су данас дошли да евоцирају успомене и одају почаст палим друговима, посебну пажњу и дубоко поштовање присутних привукао је ратни војни инвалид и борац 11. дубичке бригаде, Ненад Вукмирца.

Иако је у одбрани својих кућних прагова дао дио свог тијела, Ненад је данас поносно стајао уздигнуте главе, ослањајући се на штаке испред Светосавског платоу. Његово присуство, као и присуство стотина других ратних војних инвалида, најбољи је свједок колико је скупа била цијена слободе српског завичаја и са каквом су се надљудском храброшћу синови Поткозарја супротставили хрватској агресији.

Живи споменик одбране: Ратни војни инвалид Ненад Вукмирца поносно стоји уздигнуте главе на штакама

·Свједочења са терена: Да се никада не понови 1941. година

На данашњем великом евоцирању успомена и сабору на Светосавском платоу, пред присутним народом и саборцима стао је демобилисани борац 11. дубичке бригаде, Перо Шиљак. За овог дубичког витеза његови ратни другови с поносом кажу да је човјек који се слободно може звати именом храброст.

Његову изјаву, која јасно описује мотиве и челичну вољу бораца из септембра 1995. године, преносимо у цјелости:

„Била ми је част узети оружје у руке и ући у ову јединицу. Наш јединствени циљ био је да одбранимо своја огњишта и да се нашој дјеци и народу никада више не понови кобна 1941. година и стратишта из Другог свјетског рата.“

 Виктор Нуждић: Обиљежавање овог датума је наш завјет за будућност

Поводом јубилеја 11. дубичке пјешадијске бригаде, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић, упутио је званичну поруку коју преносимо у цјелости

Виктора Нуждића, в.д. директора Републичког центра испред заставе Републике Српске

 „Данас се, са осјећајем најдубљег поноса, страхопоштовања и захвалности, сјећамо дана када је формално настала 11. дубичка пјешадијска бригада Војске Републике Српске – бедем опстанка и симбол неуништиве воље српског народа на овим просторима.

Дубички крај кроз читаву своју историју никада није бирао лакши пут, већ пут части и достојанства. Поткозарје и линије одбране на Уни и Сави натопљени су крвљу предака који су вијековима стајали на бранику отаџбине. Од тешких страдања у Другом свјетском рату и незапамћене жртве коју је поднио наш народ, па све до Одбрамбено-отаџбинског рата, Козарска Дубица је била и остала град хероја, страдалника, али и побједника који се никада нису предали пред туђом силом.

Када је било најтеже, синови овог краја, вођени чистом љубављу према својим породицама и родној груди, стали су у строј 11. дубичке бригаде. Они нису јуришали да отму туђе, већ су бранили свој кућни праг, своје светиње и право да постојимо на својој земљи. Захваљујући њиховој дисциплини и нераскидивом јединству војске и народа, бригада је свој ратни пут завршила свијетла образа.

Наше мисли данас су посебно окренуте према погинулим борцима дубичке бригаде који су у темеље Републике Српске уградили оно највриједније што су имали – своје животе. Њихова жртва је наш вјечни дуг, а њихова храброст путоказ за будуће генерације како се чува и воли отаџбина.

Обиљежавање овог историјског датума није само дужност према прошлости, већ и завјет за будућност. Све док памтимо наше хероје и док са поносом истичемо тробојку за коју су страдали, Република Српска ће бити сигурна, снажна и вјечна.

Свим преживјелим борцима, ратним војним инвалидима, породицама погинулих и несталих сабораца, као и свим грађанима Козарске Дубице, упућујем најискреније честитке поводом Дана 11. дубичке пјешадијске бригаде.“

 Ненад Булић: Славни ратни пут дубичких синова

Предсједник Општинске борачке организације Козарска Дубица, Ненад Булић, подсјетио је на формацијски развој бригаде кроз коју је током Одбрамбено-отаџбинског рата прошло близу 6.000 бораца:

Предсједник Борачке организације Ненад Булић током званичног излагања и обраћања са говорнице

· „Наша бригада настала је 1. маја 1993. године из тадашње партизанске бригаде ЈНА и Прве лаке дубичке пјешадијске бригаде. Након комплетне мобилизације, ова формација је бројала 5.700 до 6.000 бораца. Прошла је кроз готово сва ратишта и гдје год да је дјеловала, оставила је изузетан утисак као веома дисциплинована, храбра и организована војна јединица, једна од најбољих у саставу Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске.

Млади суграђани морају знати шта се тачно дешавало на овим кућним праговима. Наша је трајна дужност да гајимо културу сјећања. Ако данас не памтимо и заборавимо своје хероје, сигурно се не можемо надати доброј и сигурној будућности“.

Почаст херојима у Доњој Градини: Дан побједе на бранику завичаја

У оквиру тродневне манифестације, посебан нагласак стављен је на 19. септембар, када је у Доњој Градини обиљежен Дан побједе и одана почаст полицајцу Зорану Булићу те свим борцима палим на сјеверозападним границама Републике Српске [1]. На овом историјском мјесту, регуларна војска Републике Хрватске заустављена је у свом одлучним акцијама захваљујући огромној храбрости домаћих снага

Свету службу и свечани парастос пред спомен-обиљежје служио је парох демировачко-драксенићки саша Тошановић.Церемонији су у дубоком пијетету присуствовали чланови породице страдалог хероја Зорана Булића , као и бројне високе делегације, укључујући министра Сенку Јујић, начелника општине Игором Савковићем, предсједника Скупштине Милоша Бањца, народног посланика Драгана Брдар, те ратног команданта генерала Пантелију Ћургуза . Након молитвеног помена, услиједило је свечано полагање цвијећа и вијенаца опшивених српском тробојком .

Света служба на отвореном: Парох демировачко-драксенићки Саша Тошановић служи парастос у Доњој Градини

Венац за страдалог брата и хероја

Величанствена септембарска побједа Војске и Полиције Републике Српске из 1995. године у Козарској Дубици остаје уписана златним словима . Са свих скупова послана је јединствена порука: Слава борцима и невиним цивилним жртвама који животом платише нашу слободу!

ИСТОРИЈСКИ ПОДСЈЕТНИК: Ратни пут херојске 11. пјешадијске бригаде

Припадници 11. пјешадијске бригаде учествовали су на свим кључним ратиштима и у пресудним биткама, од самог почетка па до краја Одбрамбено-отаџбинског рата, храбро бранећи свој народ и Републику Српску.

Булић је подсјетио на чињеницу да је ова херојска јединица мобилисана 30. јуна 1991. године, а у ратним дејствима је први пут учествовала 17. септембра 1991. године. Током ратних дешавања, бригада је прошла скоро сва значајна ратишта:

Западну Славонију у Српској Крајини,

Пробој, очување и проширење Коридора,

Борбе за ослобођење Брода, Костреш и Бијело Поље,

Борбе на Градачцу,

Озренско, бихаћко и сарајевско ратиште.

Висока цијена слободе и пале жртве:

Рат са собом неизбјежно носи много патње и велике жртве. Током борби, 11. пјешадијска бригада је изгубила 195 бораца, док је 615 припадника стекло статус ратних војних инвалида.

„Наша општина је укупно изгубила 224 борца, рачунајући и наше људе који су били распоређени у другим јединицама Војске Републике Српске. Данас одајемо дужно поштовање свим нашим погинулим борцима и друговима. Увијек и на сваком мјесту морамо спомињати и чувати од заборава жртву коју су они дали за наш народ и отаџбину”, поручио је Булић.