ЕКСКЛУЗИВНО НАЈАВЉУЈЕМО: Серија путописних записа: „Светињама Фрушке горе, знаменитостима Сремских Карловаца и Петроварадина“
Биљежи и фотографише: Зоран М. КОС
(Све фотографије у серијалу су ауторске)
НАПОМЕНА О АУТОРУ: Зоран М. Кос је познати колумниста, путописац и фотограф, ширем читалишту препознатљив и као коаутор (Зоран М. Кос • Ранко Прерадовић) значајног духовног дела „ХОДОЧАШЋЕ ТРОЈЕРУЧИЦИ“ у издању Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ Бања Лука и суиздавача СПиКД „Просвјета“ Козарска Дубица.
Након дужег времена, ево мојих путописних записа са фотографијама из актуелног времена. Пошто сам се мало опоравио од одређених здравствених проблема, почео сам оно што врло волим, да путујем, скитам, фотографишем и пишем. Овај пут је то била „Српска Атина“ и српска Света гора, кроз које вас водим у више наставака ове фото-приче, специјално припремљене за портал „Српско питање“. Следеће је Будимпешта и Сентандреја у Мађарској, што је већ у плану, па ако Бог да, настављамо моја путешествија Ја сам уживао на овом путовању, а надам се да ћете уживати и ви пратећи ове записе.
Након успешно реализованог поклоничког, културолошког и туристичког путовања у организацији Српске православне парохије Костајничке и Козарске Дубице пред вама је најава серијала који кроз ријеч и слику води на јединствено духовно путовање. Откривамо слојеве наше вјековне духовности, умјетности и историје северно од Саве и Дунава.
Зоран М. Кос испред велелепне капије манастира Раваница – Врдник (1566. године), најављујући серијал који ће вас провести кроз најлепше кутке наше баштине
ШТА ВАС ОЧЕКУЈЕ У НАРЕДНИМ ДАНИМА?
У предстојећим записима, имаћете прилику да детаљније упознате и доживите атмосферу са локација и знаменитости које су обиљежиле ово путовање:
Чувари вере и традиције (Раваница – Врдник, Јазак, Гргетег и Крушедол): Водимо вас кроз манастирске порте у којима почивају мошти српских владара, чува се сећање на Светог кнеза Лазара и цара Уроша Нејаког, и свједочи о неугасивом духовном свјетионику деспотске породице Бранковић.
У окриљу фрушкогорских светиња: Заједничка фотографија поклоника и свештенства Српске православне парохије Костајничке и Козарске Дубице испред манастира Јазак током овог поклоничког пута
Братски сусрет и духовни разговори (с лева на десно): о. Немања (иницијатор и организатор овог богоугодног путовања), о. Срђан (путеводитељи поклоничког путовања из Костајнице) и домаћин, јереј Немања Тепавац, духовник манастира Јазак
Скривени бисер Фрушке горе (Манастир Мала Ремета): Иако мимо првобитног плана, путеви су нас одвели и до ове тихе, завучене светиње изграђене у прелијепом природном амбијенту, која одише посебним миром и скромношћу.
Скривени драгуљ Свете Фрушке горе: Света архитектура манастира Мала Ремета која вековима пркоси времену и спаја земљу са небом
Где љубав уређује сваки кутак: Стара ручна пумпа уоквирена раскошним цвећем сведочи да се овде о свим детаљима брине са пуно љубави која се јасно осети
Знаменитости Сремских Карловаца (Историјски центар духовности и просвете): Кроз записе оживљавамо шетњу кроз престоницу српске писмености, барокне архитектуре, Карловачке гимназије и Патријаршијског двора, места где се ковала српска духовна аутономија.
Сведок српске духовне и културне аутономије: Величанствени Патријаршијски двор под ведрим небом Срема, историјско седиште српских патријарха
Симбол Карловаца окупан сунцем: Детаљ са чувене чесме „Четири лава“ у старом језгру града, која деценијама дочекује ходочаснике и путнике намернике
Шарм Сремских Карловаца у детаљима: Традиција, укуси Срема и рукотворине изложени на уличним штандовима понуде домаћих производа и атуентичних сувенира
Свадба, свадба! Трубачи и музичари испред храма, Србија је то! Радосни тренуци и традиција која показује пуноћу живота и народни дух
Знаменитости Петроварадина („Гибралтар на Дунаву“): Поделићемо са вама кадрове са монументалне Петроварадинске тврђаве, са које се пружа најљепши поглед на Дунав и Нови Сад.
„Гибралтар на Дунаву“ под окриљем ноћи: Велелепни, моћни бедеми Петроварадинске тврђаве у сутону представљали су величанствен завршетак овог ходочашћа
Корак по корак кроз историју: Поклоници из Козарске Дубице истражују монументалне капије и вековне камене лавиринте Петроварадина
Монументални чувар пролаза: Свечани барокни сјај Београдске капије на Петроварадинској тврђаве у сутону
Кад се у сутону упале светла Нови Сада: Прекрасан поглед на осветљени Варадински мост и Дунав који су наши ходочасници понели у срцу
Зашто Фрушку гору зовемо „Српски Атос“?
Назив „српска Света гора” или „српски Атос” планина је добила због изузетно великог броја православних манастира саграђених током векова.
Извор духовне снаге и благослова… Прелепо осликана манастирска чесма под фрушкогорским небом, забележена оком нашег аутора Зорана М. Коса. Пратите портал „Српско питање“ јер ускоро доносимо комплетан, ексклузивни путописни серијал са свим детаљима и причама са овог незаборавног ходочашћа!
Број светиња: На овом простору у Војводини некада је постојало више од 30 манастира, док је данас сачувано и активно 17 светиња.
Период градње: Грађени су од 15. до 18. века, у тешким временима када је српски народ био под туђинском влашћу.
Улога у историји: Ови манастири били су духовни, културни и политички центри који су сачували српски идентитет, веру и писменост.
Државна заштита: Целокупна област Фрушке горе проглашена је културним добром од изузетног значаја за Србију.
У срцу заштићене природе и историје: Информативна табла на улазу у Национални парк Фрушка гора, који служи као прелепа зелена кулиса нашим светињама
Највеће благо српског Атоса: Богата је Фрушка гора свиме, а најбогатија светим моштима. Кивот Светог цара Уроша Нејаког у манастиру Јазак пред којим су се поклоници молили
Сусрет са светињом у тишини молитве: Тренутак поклоњења пред величанственим барокним иконостасом фрушкогорске светиње, суштина овог поклоничког путовања
Једно од манастирских вечних коначишта: Мир фрушкогорских манастирских гробаља која вековима спредају тишину и подсећају на молитвени подвиг
У тишини манастирског гостопримства: Једна од прелепо уређених манастирских гостопримница о којој ће, као и о свим другим фотографијама и детаљима, бити још много речи у наредним записима
Сведочанство вере и завета: Монументални камени крст у манастирском окружењу који речју „Овим Побеђуј“ подсећа на крстоваскрсни пут нашег народа
Оаза мира и молитвеног тиховања: Склад конака и цркве унутар порте, уређен са пуно љубави која дочекује сваког поклоника
Сремски Карловци – Историјско језгро српске духовности
Центар митрополије: Сремски Карловци су вековима били духовно и политичко седиште Срба у Хабзбуршкој монархији кроз чувену Карловачку митрополију.
Тврђава писмености: У овом граду је 1791. године основана Карловачка гимназија, најстарија српска средња школа, која је изнедрила генерације српских интелектуалаца, песника и научника.
Раскошна баштина: Град је препознатљив по својој монументалној барокној архитектури, прелепом Патријаршијском двору, Саборној цркви Светог Николе и чувеној чесми „Четири лава“.
Једна учионица из историје (а јесте и за то – реплика): Старе дрвене скамије и азбучници који сведоче о времену када је ту клијало семе српске писмености и образовања
Како је Нови Сад постао „Српска Атина“?
Средиште српске просвете: Епитет „Српска Атина“ Нови Сад је са поносом заслужио током 19. века, када је постао апсолутни културни, научни и политички центар српског народа.
Интелектуални магнет: Пресељењем Матице српске 1864. године (најстарије књижевне, културне и научне институције Срба), град постаје центар окупљања највећих умова тог доба.
Рађање грађанске мисли: Овде су стварали и деловали великани попут Светозара Милетића, Лазе Костића и Јована Јовановића Змаја, водећи борбу за национална права и културни препород.
Спој духовности и културе у „Српском питању“
У историјском и националном смислу, ове локације су нераздвојне и делују као јединствена целина:
Фрушка гора је чувала завет, чисту православну веру и свете мошти српских владара.
Сремски Карловци су тој вери дали институционалну снагу кроз Митрополију и прве високе школе.
Нови Сад (Српска Атина) је тој традицији дао модерну политичку, научну и уметничку форму прилагођену тадашњој Европи.
Занимљивост из популарне културе: Овај снажан географски и емотивни спој у савременом добу опевао је и Баја Мали Книнџа у својој познатој родољубивој песми „Српска Атина“, где стиховима спаја град на Дунаву са планином у његовом залеђу („Испод Фрушке горе, где је било море…“).
Историја исписана на улазу у светињу: Велика информативна табла испред манастира Јазак која сваком поклонику отвара врата у вековну причу о завету и српском опстанку
Пратите редовно портал „Српско питање“ и кроз предстојећу серију путописних записа доживите живу атмосферу, духовну снагу и раскошну културну баштину коју нам Зоран М. Кос доноси у својим причама!
Када срце и утисци говоре кроз молитву… Наш аутор Зоран М. Кос на поклоњењу пред централном светињом током ходочашћа кроз српски Атос. Кроз предстојећи путописни серијал на порталу „Српско питање“ ући ћете заједно са њим у саму срж овог духовног путовања.
РЕТРОСПЕКТИВА: Како смо најавили ово путовање
(Подсетник на претходни текст објављен 20. септембра 2026. године)
Пратите редовно портал „Српско питање“ за наредне записе Зорана М. Коса!
© 2026 Српско Питање. Сва права аутора су задржана. Свако преузимање, копирање или репродуковање текста и ауторских фотографија без писмене сагласности аутора и уредништва портала је најстроже забрањено.
