Кад ће се војска на Косово* вратити?

Пише: Мара СИЊАНКА

На седници Владе 15. децембра 2022. донета је одлука да се команданту Кфора уручи наш захтев, у складу са Резолуцијом 1244, како би се одређени број војног и полицијског особља, у стотинама, до 1000 врати на Косово и Метохију. Одлука је донета једногласно и то је само поштовање међународног права. То је такође битно за безбедност, за наше грађане на Косову и Метохији, али би наше снаге контролисале и Јариње и Брњак. Чиме би сматра се повратак Војске Србије на Косово и Метохију допринео смањењу тензија и побољшању безбедносне ситуације.

Повод за овакво реаговање је криза на северу Косова и Метохије која је ескалирала од 31. јула 2022. године где заоштрава ситуације на северу Косова и Метохије услед одлуке тзв. Владе Републике Косова да укине лична документа и регистарске ознаке Србије на тој тренутно окупираној територији Србије.

Ово је био први пут да једна Влада Србије упути захтев за враћање Војске Србије на Косово и Метохију. Међутим, треба подсетити и да је Зоран Ђинђић упутио писмо тадашњем команданту НАТО 2003. године, али да то није био званичан захтев. Иако је такав потез премијера Зорана Ђинђића био од изузетне важности. Одговорни за тако нешто нису желели ни да чују.

Према сведочењу бившег премијер Србије и потпредседник владе СР Југославије, Николе Шаиновића избори (Избори за председника Савезне Републике Југославије одржани 24. септембра 2000. године, заједно са редовним изборима за Скупштину СРЈ и изборима за локалну самоуправу Србије. Претходно су донети амандмани на Устав СРЈ, којима је то омогућено.) који су уследили након потписивања Кумановског споразума (Војно-технички споразум потписан је 9. јуна 1999.) су спречили легитимну и легалну акцију повратка српске војске на Косово и Метохију по Резолуцији 1244.

Према Резолуцији 1244 командант Кфора нема право да одбије захтев Београда као и да је према овом документу УН обавезан да дозволи да се Војска Србије врати на Косово и Метохију у прописаном броју.

У оквиру Кфора налазе се припадници албанске војске који су учествовали у отимању вина породици Петровић из Велике Хоче 2022.

У другом степену, уколико Кфор одбије захтев Владе Србије за повратак војске на Косово и Метохију, званични Београд може да тражи седницу СБ УН.

КФОР је у јануару 2023. године ОДБИО захтев Владе Србије за повратак до 1000 припадника војске и полиције на територију Косова и Метохије, који је био упућен у складу са Резолуцијом 1244.

КФОР је у свом одговору навео да „нема потребе за повратком српских снага на север Косова“. КФОР се позвао на Резолуцију 1244, наглашавајући своју улогу и способност да испуни мандат УН, при чему је одговор уручен представницима Војске Србије.

КФОР је тада поступио по захтеву, али није имао право да га одбије, јер се, према њиховом тумачењу, о томе не питају на основу Резолуције 1244.

Иако је овај конкретан захтев одбијен, у контексту дешавања 2026. године, наглашава се да КФОР наставља да функционише на основу Резолуције 1244, обезбеђујући сигурно окружење. Такође, извештаји из 2026. потврђују да је војна и полицијска присутност Србије ограничена на сарадњу са КФОР-ом, а према доступним информацијама, повратак јединица до 2026. године није дозвољен.

Одговор државног врха Србије на негативан одговор КФОР-а (примљен у јануару 2023.) поводом захтева за повратак српских безбедносних снага на Косово и Метохију углавном је био политичко-дипломатске природе, уз критику да КФОР не спроводи мандат из Резолуције 1244.

Кључни елементи одговора Србије били су оцена да КФОР нема право да одбије захтев. Званичници Србије наводе да КФОР у свом одговору није навео део Резолуције 1244 на који се позива да би одбио захтев, оцењујући да је у питању „пажљиво састављено писмо“ које се позива на позитивне норме о њиховој улози, а не на право да се повратак спречи.

Затим, КФОР је у одговору навео да пажљиво мотри на ситуацију на северу, само пар сати након што је пуцано на српске дечаке на југу, што је оцењено као покушај понижења Срба.

Најављено је да ће се наставити политичка борба и  инсистирање на поштовању Резолуције 1244, као и да ће се указивати на места где међународне снаге нису заштитиле српски живаљ.

Србија је кроз овај захтев настојала да „истера ствари на чистач“ по питању обавеза међународне заједнице, тврдећи да се Резолуција 1244 не спроводи у потпуности, али да се не може укинути без већине у СБ УН.

Тадашња премијерка Ана Брнабић најавила је тражење додатних гаранција за безбедност Срба на Косову и Метохији након одбијања захтева. Захтев за повратак до 1000 припадника војске и полиције Србије упућен је 16. децембра 2022. на прелазу Мердаре, након тензија и подизања барикада на северу Косова и Метохије, а одговор КФОР-а стигао је на Бадњи дан 202 На седници Владе 15.12.2022. донета је одлука да се команданту Кфора уручи наш захтев, у складу са Резолуцијом 1244, како би се одређени број војног и полицијског особља, у стотинама, до 1000 врати на Косово и Метохију. Одлука је донета једногласно и то је само поштовање међународног права. То је такође битно за безбедност, за наше грађане на Косову и Метохији, али би наше снаге контролисале и Јариње и Брњак. Чиме би сматра се повратак Војске Србије на Косово и Метохију допринео смањењу тензија и побољшању безбедносне ситуације.

Повод за овакво реаговање је криза на северу Косова и Метохије која је ескалирала од 31. јула 2022. године где заоштрава ситуације на северу Косова и Метохије услед одлуке тзв. Владе Републике Косова да укине лична документа и регистарске ознаке Србије на тој тренутно окупираној територији Србије.

Ово је био први пут да једна Влада Србије упути захтев за враћање Војске Србије на Косово и Метохију. Међутим, треба подсетити и да је Зоран Ђинђић упутио писмо тадашњем команданту НАТО 2003. године, али да то није био званичан захтев. Иако је такав потез премијера Зорана Ђинђића био од изузетне важности. Одговорни за тако нешто нису желели ни да чују.

Према сведочењу бившег премијер Србије и потпредседник владе СР Југославије, Николе Шаиновића избори (Избори за председника Савезне Републике Југославије одржани 24. септембра 2000. године, заједно са редовним изборима за Скупштину СРЈ и изборима за локалну самоуправу Србије. Претходно су донети амандмани на Устав СРЈ, којима је то омогућено.) који су уследили након потписивања Кумановског споразума (Војно-технички споразум потписан је 9. јуна 1999.) су спречили легитимну и легалну акцију повратка српске војске на Косово и Метохију по Резолуцији 1244.

Према Резолуцији 1244 командант Кфора нема право да одбије захтев Београда као и да је према овом документу УН обавезан да дозволи да се Војска Србије врати на Косово и Метохију у прописаном броју.

У оквиру Кфора налазе се припадници албанске војске који су учествовали у отимању вина породици Петровић из Велике Хоче 2022.

У другом степену, уколико Кфор одбије захтев Владе Србије за повратак војске на Косово и Метохију, званични Београд може да тражи седницу СБ УН.

КФОР је у јануару 2023. године ОДБИО захтев Владе Србије за повратак до 1000 припадника војске и полиције на територију Косова и Метохије, који је био упућен у складу са Резолуцијом 1244.

КФОР је у свом одговору навео да „нема потребе за повратком српских снага на север Косова“. КФОР се позвао на Резолуцију 1244, наглашавајући своју улогу и способност да испуни мандат УН, при чему је одговор уручен представницима Војске Србије.

КФОР је тада поступио по захтеву, али није имао право да га одбије, јер се, према њиховом тумачењу, о томе не питају на основу Резолуције 1244.

Иако је овај конкретан захтев одбијен, у контексту дешавања 2026. године, наглашава се да КФОР наставља да функционише на основу Резолуције 1244, обезбеђујући сигурно окружење. Такође, извештаји из 2026. потврђују да је војна и полицијска присутност Србије ограничена на сарадњу са КФОР-ом, а према доступним информацијама, повратак јединица до 2026. године није дозвољен.

Одговор државног врха Србије на негативан одговор КФОР-а (примљен у јануару 2023.) поводом захтева за повратак српских безбедносних снага на Косово и Метохију углавном је био политичко-дипломатске природе, уз критику да КФОР не спроводи мандат из Резолуције 1244.

Кључни елементи одговора Србије били су оцена да КФОР нема право да одбије захтев. Званичници Србије наводе да КФОР у свом одговору није навео део Резолуције 1244 на који се позива да би одбио захтев, оцењујући да је у питању „пажљиво састављено писмо“ које се позива на позитивне норме о њиховој улози, а не на право да се повратак спречи.

Затим, КФОР је у одговору навео да пажљиво мотри на ситуацију на северу, само пар сати након што је пуцано на српске дечаке на југу, што је оцењено као покушај понижења Срба.

Најављено је да ће се наставити политичка борба и  инсистирање на поштовању Резолуције 1244, као и да ће се указивати на места где међународне снаге нису заштитиле српски живаљ.

Србија је кроз овај захтев настојала да „истера ствари на чистач“ по питању обавеза међународне заједнице, тврдећи да се Резолуција 1244 не спроводи у потпуности, али да се не може укинути без већине у СБ УН.

Тадашња премијерка Ана Брнабић најавила је тражење додатних гаранција за безбедност Срба на Косову и Метохији након одбијања захтева. Захтев за повратак до 1000 припадника војске и полиције Србије упућен је 16. децембра 2022. на прелазу Мердаре, након тензија и подизања барикада на северу Косова и Метохије, а одговор КФОР-а стигао је на Бадњи дан 2023. године.

Командант Кфора током већег дела 2022. године био је мађарски генерал-мајор Ференц Кајари (Ferenc Kajári).Он је преузео дужност 15. октобра 2021. године, а на месту команданта Кфора заменио га је италијански генерал-мајор Анђело Микеле Ристућа (Angelo Michele Ristuccia) у октобру 2022. године.

Током 2023. године на позицији команданта КФОР-а дошло је до промене, до октобра 2023. командант је био италијански генерал-мајор Анђело Микеле Ристућа (Angelo Michele Ristuccia). Од 10. октобра 2023: Дужност је преузео турски генерал-мајор Озкан Улуташ (Özkan Ulutaş), који је постао први турски официр на челу ове мисије НАТО на Косову и Метохији.

У 2024. години на функцији команданта КФОР-а били су до 11. октобра 2024. Генерал-мајор Озкан Улуташ (Ozkan Ulutas) из Турске. Од 11. октобра 2024: Генерал-мајор Енрико Бардуани (Enrico Barduani) из Италије. Генерал Бардуани је преузео дужност од Улуташа на церемонији одржаној 11. октобра 2024. године.

Командант КФОР-а током већег дела 2025. године био је турски генерал-мајор Озкан Улуташ (Özkan Ulutaş), који је на овој функцији био од октобра 2023. године. Крајем 2025. године, помиње се његов други мандат, након што је функцију првог човека наставио да обавља.

Улуташ је током 2025. редовно извештавао о ситуацији на КиМ, састајао се са званичницима, укључујући сусрете са Српском листом и митрополитом Теодосијем.

Оцењивао је безбедносну ситуацију стабилном, али крхком, посебно у контексту тензија на северу Косова и Метохије.

У документима се помиње и Енрико Бардуани (Enrico Barduani) у контексту преузимања дужности током лета 2025.

Према доступним информацијама за 2026. годину, командант КФОР-а је генерал-мајор турске војске Озкан Улуташ (Ozkan Ulutas). Генерал-мајор Улуташ је преузео дужност 28. команданта КФОР-а у октобру 2023. године. Током априла 2026. године, он је у медијима наступао као актуелни командант, оцењујући безбедносну ситуацију на Косову и Метохији као стабилну, али осетљиву.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић састао се 8.5.2026. у Београду са командантом Кфора генерал-мајором Озканом Улуташом, саопштило је Министарство одбране Републике Србије.

На редовном састанку на високом нивоу, који је део ширих активности на очувању безбедности на Косову и Метохији и стабилности у региону, било је речи о безбедносној ситуацији на терену и активностима које предузимају Војска Србије и Кфор.

Уз оцену да је ситуација у Покрајини осетљива и крхка, истакнуто је да Међународне безбедносне снаге морају сачувати будност и спремност за брзо реаговање, као и да је за праћење стања на терену и спречавање настанка и ескалације кризе изузетно важно наставити редовну и отворену комуникацију на свим нивоима, наводи се у саопштењу.

Генерал Мојсиловић је указао да се једнострани потези привремених институција у Приштини, укључујући настојања за приступање војним савезима и трансформацију тзв. косовских безбедносних снага у војску, негативно одражавају на безбедност у региону.

Истакао је да Република Србија Кфор препознаје као једину легитимну оружану формацију на Косову и Метохији, дужну да обезбеди сигурно окружење за све у Покрајини и заштити српско становништво, као најугроженији део популације, наводи Министарство одбране.

Све ово време у континуитету Турска и други међу којима су САД и Немачка опрема и наоружава шиптарске милитамте на Косову и Метохији тзв.Косовске безбедносне снаге (КБС), што се у Србији доживљава као претња стабилности. Уз наведене државе, тзв. КБС-у опрему су испоручивале и Италија, Велика Британија, Канада и Финска, међутим та помоћ се огледа у мањем броју теренских возила и камиона, и има углавном симболички карактер.

Наоружавање тзв. КБС, које се у Србији сматрају нелегалном формацијом према Резолуцији 1244, која предвиђа КФОР као једине оружане снаге на простору КиМ ове активности се често тумаче као покушај опремања Албанаца на КиМ у контексту ширег антисрпског војног савеза у региону.

А важно је напоменути и да су

Албанија, Хрватска и Приштина потписале 18. марта 2025. у Тирани меморандум о војном савезу. Меморандум оставља могућност придруживања и других земаља, а медији су пренели да је позив већ упућен Бугарској.

Највиши представници Србије истакли су након потписивања меморандума у Тирани да његово потписивање представља кршење субрегионалног споразума о контроли наоружања из 1996. године као и Резолуције 1244 СБ УН.

Према Резолуцији 1244 СБ УН, Кфор је једина оружана сила на Косову и Метохији.

На основу извештаја из фебруара и априла 2026. године, интензивирана је војна сарадња између Хрватске, Албаније и Приштине, што званични Београд и Бањалука виде као нови безбедносни изазов у региону.

Представници оружаних снага Албаније, Хрватске и тзв. безбедносних снага у Приштини су у Скадру договорили заједничке активности. Према извештајима из септембра 2025. и почетка 2026., најављена је реализација заједничке војне сарадње, а после договора о набавци наоружања из САД, планирају одржавање мултинационалних или НАТО вежби.

Реакција званичника Србије су да је војни савез Загреб-Тирана-Приштина претња по Србију и да су спремни да одбране своју територију. Званичници попут начелника Генералштаба Милана Мојсиловића оценили су да је овај савез усмерен против Србије и Срба у региону. Министар унутрашњих послова РС Жељко Будимир изјавио је да ће Српска координисати активности са Србијом у вези са овим новим војним савезом.

Сарадња се често представља у контексту стратешког концепта НАТО. Овај савез се у домаћој јавности оцењује као наставак прерасподеле моћи на Балкану и стварање нових безбедносних оквира.

Извор: Министарство одбране РС, Танјуг, РТС, ТВ Мост, Ин4С, РТВ, СПутник, РТВБ, КФОР…

Фото: Спутњик