Бошњаци и њихов наратив жртве!
Пише: Славко ЗОВКО
На извртање чињеница радом, на квази угрозу аргументима и напретком!
Већ сам неколико пута писао о томе како Бошњаци доминантно гурају политички наратив жртве. Почевши од бројних страдања које су стварно прошли у Домовинском рату, па до најновијих политичких догађаја, гдје је све оно с чим се они не слажу и гдје год немају доминантну и апсолутну контролу називају дискриминацијом.
Па смо тако задњих дана имали прилику чути од бошњачких заступника како држе да је девастација тзв. Партизанског спомен-гробља у Мостару дискриминација Бошњака. Истих оних Бошњака који су доминантно гласали за излазак Босне и Херцеговине из Југославије, чији су творци били управо ти партизани. Тотална бесмислица.
До јучерашњих жалопојки око финала Купа, гдје су отворено оптуживали тренера и играче Зрињског за провокације, док у исто вријеме игнорирају невјеројатна барбарства, бацање топовских удара и бакљи не на навијаче, него на играче Зрињског. На људе којима је важно да су здрави и да могу играти. Њима је то егзистенција, њима је то крух. Доводити у опасност њихово здравље самим тиме доводи у опасност и њихову егзистенцију, понављам, играча професионалаца.
И да се све то прешути, а говори о провокацијама играча. Никаква провокација не може оправдати бацање топовских удара на играче. Апсолутно никаква. То само показује не да селективно узимају информације, него да циљано манипулирају, што је јако безобразно и политички некоректно.
И чему то води? Бољој будућности и бољем односу с Хрватима? Дефинитивно не. И онда ће се питати зашто Хрвати не могу пригрлити оно што бошњачки политички представници пропагирају. Е па зато, господо, због ваших поступака и због вашег селективног приступа. Као што каже Библија: не видиш брвно у оку своме, а видиш трун у оку брата свога.
Најсвјежији догађај је селективан приступ с данашње сједнице Градског вијећа Града Мостара гдје се бошњачки вијећници нису појавили, као ни директори Бошњаци који су данас требали бранити утрошак јавних средстава и свој рад, односно поштовати законску обвезу.
Сад се ја питам: је ли кршење закона домољубље? Или пак, ако Бошњаци крше закон, онда је то домољубље, а ако Хрвати крше закон, онда је то акт против државе?
И поновно се занемарује чињеница да су бројне њихове оптужбе о дискриминацији пале у воду, као што је, примјерице, оптужба да није расписан натјечај за директора Агенције Стари град, који је у ствари и даље на функцији, па то мјесто уопће није упражњено, према ријечима самог директора.
Остаје нада да ће Бошњаци сазрети као народ, промијенити политички дискурс и не глумити жртву, него почети уважавати друге и радити синергијски с другим народима који живе и у Граду Мостару и у Босни и Херцеговини. Јер све друго води у разлаз, у том институционалном смислу. Хрвати ће увијек на извртања и глумљење жртве одговорити као Зрињски јучер.. радом, напретком, успјехом и побједом.
ФОТО: фејсбук
