„Из избјеглиштва се вратила право у смрт“
Свједочанство Марка Илића о страдању снахе и рођаке у Магашићима
Извор: РТРС
„Вратила се да види може ли нешто да помогне, да буде са мужем и са братом мојим. Међутим, вратила се на смрт“, oвим ријечима Марко Илић из заселка Илићи у Горњим Магашићима описује судбину своје снахе Љубинке Илић, једне од осам жртава напада на Магашиће 20. јула 1992. године.
Марко Илић рођен је 1952. године у Магашићима. Одрастао је у скромној, али сложној породици са братом, оцем и мајком. Завршио је електротехничку школу, а брат угоститељску. Живио је нормалним сеоским животом, као и већина у селу.
Прије рата у Магашићима је живјело мјешовито становништво, али није се гледало ко је које вјере, свједочи Марко. Његов најбољи друг био је Муслиман Лутво, код кога је, како сам каже, више хљеба и меда појео него код куће. Село је било примјер доброг суживота – и за весеље и за тугу долазили су једни код других.
Када је почео рат, због искуства које је стекао на ратишту у Хрватској, мјештани су Марка поставили за командира села. У првим мјесецима сукоба настојао је да сачува мир и заштити све становнике Магашића.
Муслиманским породицама омогућено је да напусте село, а Марко каже да су до посљедњег дана били заштићени и сигурни.
Убрзо су, међутим, напади на српска села постали све учесталији. Простор који су бранили био је широк, а бранилаца мало.
Свега тридесетак људи чувало је подручје од Ламешца до Јежештице, док су се жене, дјеца и старци ноћу окупљали у неколико кућа вјерујући да ће тако бити безбједнији.
Двадесетог јула 1992. дошло је до најтежег напада. Овај напад је изведен у условима када је ступило на снагу договорено примирје.
Према наводима из Кривичне пријаве СЈБ Братунац и Извјештаја ЦЈБ Бијељина, припадници тзв. ТО Сребреница извели су напад на Магашиће 20. јула 1992. године у поподневним часовима када је већина мјештана обављала пољске радове.
Напад је извршен из правца Бљечеве, Чизмића и Поточара, а претходно су Магашићи окружени са свих страна како би се онемогућио бијег становништва.
Непријатељ је напао са свих страна у великом броју. Цивилно становништво кренуло је путем ка Кравици, рачунајући да ће тамо наићи на интервентну јединицу и полицију. Међутим, на путу им је постављена засједа.
Тог дана погинуло је осморо мјештана: Љубинка Илић, Марјан Илић, Миленија Илић, Зорка Илић, Љубица Милановић, Љиљана Илић (која је била у седмом мјесецу трудноће), Љепосава Поповић и Благоје Поповић.
Љубинка и Марјан су покушали да припреме храну за борце када је напад почео. Приликом бјежања, Љубинка је погођена са три метка у груди.
Марјан је смртно рањен у главу. Старији супружници Љепосава и Благоје заклани су у подруму своје куће. Љиља Илић, жена у поодмаклој трудноћи и Миленија, глухоњема рођака, убијене су у току бјежања из села.
Марко Илић није био непосредно на мјесту напада, али је био присутан када су тијела извлачена. Сјећа се да су сви знали ко је ко, па су тијела одвезена у Братунац на идентификацију и припрему за сахрану.
Након ових трагичних догађаја, Марко је отишао у Београд. Његов брат је остао да чува породицу.
– Или иди ти или идем ја. Неко мора да остане да храни породицу – рекао му је брат.
Данас Марко Илић са породицом и мјештанима његује сјећање на све погинуле. Направили су спомен-собу у селу како се не би заборавили они који су ту живјели и страдали.
О свим жртвама говори са поштовањем: „Сви су били племените душе. Посебно Миленија, која је иако глухонема, могла са сваким да се договори гестовима. Стари Љепосава и Благоје били су изразито поштени и добри људи. Никоме на сенку нису стали.“
Љубинка је, како каже Марко, из избјеглиштва код Крупња дошла назад да буде са мужем и братом, али је тим повратком изгубила живот.
Комплетно свједочанство Марка Илића доступно је на званичној страници Меморијалног центра Републике Српске на сљедећем линку.
Поводом обиљежавања 34 године од страдања Срба у средњем Подрињу и Бирчу, Меморијални центар Републике Српске приказаће серијал до сада недовољно познатих свједочанстава широј јавности о страдању српског народа на овом простору током Одбрамбено-отаџбинског рата.
Свједочанства ће бити објављивана свакодневно на дигиталним платформама Меморијалног центра Републике Српске.
Централна комеморација у сјећање на страдање 3.267 Срба средњег Подриња и Бирча, биће одржана у Братунцу 4. јула, уз овогодишњу поруку: У БРАТУНАЦ СЕ НЕ ЗОВЕ, У БРАТУНАЦ СЕ ИДЕ.
ФОТО: РТРС
