Зашто Бог не искоријени зло?

Пише: Давор САНТРАЧ

Питање „Зашто Бог не искорени зло?“ је вероватно најстарија филозофска и теолошка нагазна мина, у филозофији позната и као Епикуров парадокс или проблем теодицеје.

Наизглед, питање је потпуно логично и хумано.

Међутим, оно функционише као интелектуална замка, јер у себи крије неколико логичких слепих мрља, погрешних премиса и психолошких трикова.

Ево како та замка заправо ради:

1. Замка „Све или ништа“ (Лажна дилема)

Питање поставља ултиматум: „Ако је Бог свемогућ и добар, зла не би смело да буде“.

Пошто зло постоји, Бог или није свемогућ или није добар.

Ова матрица потпуно игнорише могућност да постоји виши разлог зашто зло привремено егзистира, а који је изван наше тренутне когнитивне перспективе.

То је као када би трогодишње дете закључило да га родитељи не воле зато што му не дозвољавају да једе сладолед за доручак, ручак и вечеру.

Дете не види ширу слику (здравље), баш као што ни човек у овој замци не види ширу, космичку слику.

2. Замка одузимања слободне воље

Овде је највећи логички куршлус, кратак спој у питању.

Да би Бог механички искоренио зло, он би морао да искорени могућност лошег избора.

То значи да би морао да укине слободну вољу.

Ако немамо слободну вољу, губимо способност да бирамо зло, али губимо и способност да истински волимо, креирамо и чинимо добро.

Постајемо биолошки роботи, програмирани да буду „добри“.

Суштина замке

Тражити од Бога да укине зло, а остави нам слободу, исто је што и тражити да нацрта круг који је у исто време квадрат.

То је логички немогуће.

3. Замка селективне правде (Ко је „зло“?)

Када људи поставе ово питање, они обично мисле на ратове, убиства, природне катастрофе или тешке болести.

Мисле на зло које долази од других или од природе.

Међутим, ако би Бог одлучио да данас у поноћ искорени свако зло на планети – где би повукао црту?

Да ли би нестали само диктатори?

Шта је са корупцијом?

Силуетама лажи?

Себичношћу?

Шта је са нашом сујетом, оговарањем или тренутком када смо некоме свесно нанели емоционални бол?

Замка је у томе што човек који поставља ово питање подсвесно себе изузима из категорије зла.

Ако би Бог радикално искоренио зло из корена, питање је ко би од нас преживео ручак.

4. Погрешна дефиниција злог принципа

Интелектуална замка често почива на идеји да је зло „супстанца“ – нешто што је Бог створио, па сад одбија да уништи.

Међутим, већина филозофских мислилаца (попут Августина) дефинише зло не као ствар по себи, већ као одсуство или изврнуће добра (као што је мрак само одсуство светлости или болест одсуство здравља).

Не можете „искоренити“ мрак; можете само унети светлост.

Из те перспективе, Бог не „толерише“ зло, већ оставља простор и време да људи слободно изаберу светлост.

Питање „Зашто Бог не искорени зло“ нас тера да гледамо у небо и тражимо одговорност од Творца, док истовремено скреће поглед са наше сопствене одговорности за стање у свету.

То је савршен начин да интелектуализујемо проблем како не бисмо морали да се бавимо сопственим духовним и моралним изборима. Није могуће замислити свет са потпуном слободом избора у коме је постојање зла технички немогуће.

ФОТО: фејсбук