Политички безобразлук Усаме Зукорлића!
Министар у Влади Србије гази по српским жртвама и држави која га плаћа!
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Слике које стижу са такозваног „Марша мира” ка Сребреници, предвођеног актуелним министром у Влади Републике Србије, Усамеом Зукорлићем, представљају врхунац политичког апсурда и дубоку увреду за српски народ и државу која му је повјерила министарски мандат.
Иза наводне хуманитарне и миротворне кулисе овог перформанса, крије се огољена политичка пропаганда. Њен циљ није помирење, већ конструисање лажног наратива о „српској агресији”, укидању Републике Српске и наметнутој колективној кривици српском народу – док се српске жртве из Подриња и цијеле Босне и Херцеговине потпуно ниподаштавају и бришу из сјећања.
Када се већ говори о ратним дешавањима деведесетих, историјске чињенице се не могу сакрити у шумама Подриња. Током сукоба у БиХ, стотине исламских екстремиста и добровољаца управо из Рашке области (коју тенденциозно називају „Санџак”) одлазило је у Босну како би ратовало у редовима такозване Армије БиХ. Посебно су остали упамћени по свирепим злочинима над српским цивилима и војницима, нарочито у Сарајевској регији.
Широм Рашке области, како у Србији тако и у Црној Гори, и данас постоје стотине гробова са ознакама „шехида” – људи који су погинули на ратиштима у Босни јуришајући на Војску Републике Српске. То је била једина стварна агресија која је кренула из Србије ка Босни.
Док се српски народ константно оптужује за нетрпељивост, стварност их демантује на најрадикалнији начин. Ти исти добровољци су деведесетих одлазили да ратују у Босну, остављајући своје породице и куће у самој Србији, потпуно сигурни да их нико неће дирати – јер Србија није водила вјерски рат против својих грађана. Многи од тих ратних ветерана данас потпуно слободно и мирно живе у Србији, уживајући сва грађанска права, а неки од њих вјероватно данас и корачају у овом „маршу невиности”.
Највећи шамар за српску државност је чињеница да овај перформанс предводи човјек који сједи у Немањиној улици. Република Србија је по Дејтонском споразуму званични гарант постојања Републике Српске. Како је могуће да министар у тој истој Влади предводи марш којим се Српска проглашава „геноцидном творевином”, док се у позадини отворено кокетира са сепаратизмом и идејама о цијепању дијелова Србије и њиховом припајању некаквим унитарним исламским пројектима?
Вријеме је да се ствари назову правим именом. Мир се не гради гажењем по достојанству земље у којој живиш и чији хљеб једеш. Србија мора да памти српске жртве у Босни и Херцеговини, да чува Републику Српску и да не дозвољава да се јефтиним политичким перформансима изврће историјска истина.
ФОТО: фејсбук
