Судар заједничке средњоевропске фудбалске традиције

Војводина – Ференцварош 1:2 (1:1)

Пише: Слободан СТАРЧЕВИЋ, фудбалски тренер

Иако је ово био први званични међусобни сусрет Војводине и Ференцвароша на европској сцени, дуел у Новом Саду имао је много дубљу симболику од самог резултата. Ријеч је о два клуба чије су историје настајале у истом средњоевропском културном и спортском простору некадашње Аустро-Угарске.

До 1918. године територија данашње Војводине била је дио Угарске, а Будимпешта је представљала политички, привредни и спортски центар региона. Управо у том периоду развијао се модеран фудбал, а Ференцварош, основан 1899. године, врло брзо је израстао у један од највећих клубова средње Европе. Истовремено, и на простору данашње Војводине развијала се фудбалска култура под снажним утицајем мађарске школе, па су Нови Сад и Будимпешта деценијама били повезани не само географијом, већ и размјеном фудбалских идеја, играча и тренера.

Ференцварош је традиционално имао велики углед међу мађарским становништвом у Војводини, док је Војводина израсла у један од најзначајнијих српских клубова, препознатљив по технички квалитетном и организованом фудбалу који је управо носио обиљежја средњоевропске школе.

Због тога овај двомеч није представљао само окршај представника Србије и Мађарске у квалификацијама за УЕФА Лигу Европе, већ и својеврсни сусрет двије велике фудбалске традиције које дијеле више од једног вијека заједничке историје.

На терену се то најбоље могло видјети кроз дуел два различита приступа – Војводинине агресивности, високог пресинга и велике енергије против Ференцварошеве мирноће у посједу, организоване изградње напада и европског искуства.

Тактичка анализа утакмице

Војводина је од самог почетка покушавала високим притиском пореметити изградњу напада Ференцвароша. Међутим, мађарски вицепрвак је на тај притисак имао два квалитетна рјешења. У појединим ситуацијама голман је прескакао први талас пресинга дугим лоптама према бочним зонама, док је у другим мирно излазио кроз кратка додавања, уз квалитетно позиционирање везних играча и спуштање игре на бокове, одакле су организовали нападе кроз другу и трећу трећину терена.

Управо из једне такве акције стигли су и до предности. Напад је започео на лијевој страни, након чега је услиједила прецизна дијагонала на десни бок. Играч Ференцвароша остао је у ситуацији један на један, квалитетним потезом избацио директног чувара и снажним, прецизним ударцем погодио горњи десни угао гола Војводине за 0:1.

Након водећег гола Ференцварош је додатно преузео контролу утакмице. Посјед лопте био је још израженији, ритам игре потпуно под њиховом контролом, а дугим и стрпљивим секвенцама додавања стварали су притисак око казненог простора Војводине. Домаћин се у том периоду углавном бранио у нижем блоку, док је након освојених лопти имао великих проблема да задржи посјед и успостави контролу игре, па су се напади често завршавали врло брзо.

Када се чинило да ће се на одмор отићи с минималном предношћу Ференцвароша, догодио се тренутак који је потпуно промијенио психолошку слику утакмице. Лијеви бек Ференцвароша погријешио је у фази изношења лопте, Војводина је одмах агресивно реаговала, освојила посјед и напала неорганизовану одбрану гостију. Николић је убацио лопту у казнени простор, гдје је након неколико одбијања један од одбрамбених играча Ференцвароша неспретно затресао властиту мрежу за 1:1.

Друго полувријеме донијело је нешто равноправнији однос снага. Ференцварош је и даље имао нешто већи посјед лопте и настојао кроз мирну циркулацију развлачити одбрану Војводине, док је домаћи тим био знатно агресивнији у дуелима и покушавао бржим транзицијама угрозити противнички гол.

Већ у 56. минути Зукић је након квалитетног продора створио добру ситуацију за ударац, али без промјене резултата. Био је то наговјештај да Војводина у наставку жели играти храбрије и офанзивније.

Ипак, највећи број опасних ситуација Ференцварош је и даље стварао преко бочних коридора. Квалитетним промјенама стране проналазили су своје бекове и крила, након чега су услиједили опасни центаршутеви према нападачима. Управо су акције преко бокова представљале највећу пријетњу посљедњој линији Војводине.

У 61. минути још један квалитетан центаршут из прекида створио је озбиљну опасност пред голом домаћих, али је Војводина успјела отклонити пријетњу. Услиједиле су измјене којима је домаћи стручни штаб покушао освјежити екипу и добити више енергије у средини терена.

Како је вријеме одмицало, ритам утакмице постајао је све интензивнији. Војводина је имала неколико квалитетних излазака према противничком голу, а у 68. минути након доброг продора и притиска на посљедњу линију Ференцвароша створена је још једна опасна ситуација, али је завршница изостала.

Утакмица је ушла у одлучујућу фазу између 80. и 86. минуте, када је ритам игре био изузетно висок. Управо због великог интензитета и физичке потрошње виђен је већи број техничких грешака и изгубљених лопти на обје стране. Екипе су често смјењивале посјед, а утакмица је у тим тренуцима постала потпуно отворена.

Једна управо тако освојена лопта Ференцвароша показала се као кључни тренутак сусрета. Након брзог освајања посједа услиједила је правовремена дубинска лопта према играчу с бројем 11, који се одличним кретањем и индивидуалним квалитетом лако ослободио свог директног чувара. Резантним и прецизним ударцем савладао је голмана Војводине за 1:2, погодак који ће се касније показати као одлучујући и побједоносни.

До краја сусрета Војводина није одустајала и покушала је доћи до новог изједначења. Даковац је окушао ударац из велике удаљености, али није био довољно прецизан. У самој завршници Видосављевић је из слободног ударца озбиљно запријетио гостима, а лопта је након снажног ударца фијукнула тик поред десне стативе гола Ференцвароша, оставивши домаће на корак од изједначења.

Закључак

Ференцварош је из Новог Сада однио минималну, али веома вриједну побједу резултатом 2:1. Током већег дијела утакмице показао је квалитет у организацији игре, мирноћу у изградњи напада и способност да одговори на високи пресинг Војводине. Посебно је био опасан кроз бочне зоне, квалитетну промјену стране и индивидуална рјешења у завршници акција.

С друге стране, Војводина је показала изузетну борбеност, висок интензитет игре и велику дисциплину. До изједначења је стигла захваљујући агресивном притиску и казнила грешку противника, док је у другом полувремену успјела играти равноправније и створити неколико врло добрих прилика. Ипак, одлучујући тренутак догодио се у периоду највећег ритма утакмице, када је једна изгубљена лопта отворила простор Ференцварошу за побједоносни погодак.

Иако је Ференцварош стекао гол предности пред реванш у Будимпешти, овај двомеч је далеко од ријешеног. Војводина је показала да може парирати једном од најискуснијих клубова средње Европе и да ће у реваншу имати разлога вјеровати како може закомпликовати борбу за пласман у наредно коло квалификација за УЕФА Лигу Европе.