Одјек хрватског тероризма – напад на биоскоп у Београду

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

У историји југословенског антитероризма, тринаести јул 1968. године остао је уписан као дан када је хрватска, усташка емиграција извела један од најсуровијих напада на недужне цивиле. Тог љетњег предвечерја, у сали биоскопа Двадесети октобар у Балканској улици налазило се 213 гледалаца. Током пројекције француског филма „Рифифи у Панами“ (Du rififi à Paname), тачно пет минута послије девет сати увече, експлодирала је кумулативна бомба са сатним механизмом. Нападач је претходно припремио ову експлозивну направу, поставио је испод сједишта број 6 у 16. реду, те је послије неког времена несметано напустио пројекцију.

​Ударни талас детонације претворио је мјесто разоноде у стравично поприште ужаса. Звук филма са разгласа је утихнуо, а замијенили су га јауци и врисак посјетилаца у крви. Силина експлозије на лицу мјеста је усмртила младог радника Сава Чучуревића, тешко ранила студенткињу Магдалену Новаковић која је изгубила обје ноге, док је преко седамдесет присутних гледалаца задобило тешке физичке повреде и трајни инвалидитет.

​Овај гнусни чин, који је детаљно осмишљен у централама хрватске терористичке организације тзв. Хрватско револуционарно братство у иностранству, означио је сурови заокрет у дјеловању терористичких група. Умјесто дотадашњих диверзија на војне или индустријске објекте, мета су свјесно постали обични српски грађани у тренуцима разоноде, са циљем да се унесе максималан страх и несигурност у друштво, те да се пред међународном јавношћу дестабилизује држава.

​СУДСКИ ЕПИЛОГ И ДРАМА ОКО МИЉЕНКА ХРКАЧА

​Истражни органи државне безбједности покренули су тада опсежну акцију која је резултирирала хапшењем лимара, из села поред Широког Бријега, млађег хрватског терористе Миљенка Хркача наредне године. Према пресуди, Хркач је био одговоран како за ову диверзију, тако и за експлозије мина у гардероби београдске жељезничке станице, када је од детонације такође повријеђено више српских грађана.

​Његово привођење покренуло је један од најдужих и најкомплекснијих судских процеса у историји тадашњег правосуђа, праћен невјероватном пажњом јавности и честим новинским извјештавањима. Пред Окружним судом у Београду одржана су чак три суђења, пошто је Врховни суд два пута укидао најтежу пресуду услијед измјена исказа, процесних мањкавости и Хркачевог накнадног порицања кривице.

​Иако је оптужени у каснијим фазама тврдио да је његово првобитно признање о сарадњи са терористичким ћелијама у СР Њемачкој изнуђено тортуром, судско вијеће је на основу прикупљених материјалних доказа остало при ставу да је он непосредни извршилац ових напада. Према доступним подацима, коначна пресуда донесена је 30. децембра 1976. године, а Хркач је стријељан 11. јануара 1978. године у 4 сата и 10 минута, што је и посљедња смртна казна извршена због политичког тероризма у СФРЈ.

Фотографије: Архив Југославије

ФОТО: фејсбук