Три деценије од отварања масовне гробнице „Камен“ код Гламоча
Пише: Илија СМИЉАНИЋ
У селу Камен недалеко од Гламоча отворена је прва од десет масовних гробница на овом подручју, чиме је отпочео болан процес ексхумације тијела српских цивила и војника убијених током офанзиве хрватских и муслиманских снага у љето 1995. године. На основу доступних историјских података и извјештаја организација за тражење несталих лица Веритас, на локацији „Камен“, на данашњи дан ексхумирани су посмертни остаци 108 српских жртава. Овај догађај представљао је један од првих великих материјалних доказа о размјерама страдања српског становништва на подручју Грахова, Гламоча и Дрвара.
СВЈЕДОЧАНСТВО СУРОВЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ
Процес ексхумације на овој локацији пратиле су међународне организације, укључујући припаднике ИФОР-а, Међународних полицијских снага и Љекаре без граница, што је у том периоду био стандардни протокол за обезбјеђивање вјеродостојности и заштите локалитета. Према утврђеним подацима, жртве су ликвидиране крајем јула и почетком августа 1995. године, у вријеме када су хрватске снаге вршиле окупацију ових дијелова Босне и Херцеговине. Међу тијелима су се налазили како српски војници, тако и бројни цивили који нису успјели напустити своја огњишта пред налетом усташких јединица.
СТРАДАЊЕ КРАЈИШКИХ ВОЈНИКА НА ДИНАРИ
Посебан сегмент истраге и идентификације односио се на групу војника Републике Српске Крајине. Званични извјештаји документују да су припадници тзв. хрватских снага 26. јула 1995. године на локацији Медено брдо на Динари заробили деветорицу српских војника. Тијела тројице од њих пронађена су управо у гробници „Камен“. Анализом је утврђено да је ријеч о Маринку Ковачевићу и Винку Ковачевићу из Ервеника, те Жељку Ераковићу из Братишковаца, чиме је потврђено да су заробљеници након сукоба одведени и ликвидирани на другој локацији.
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ БЕЗ СУДСКОГ ЕПИЛОГА
Према подацима које су прикупиле борачке организације и породице жртава, злочин на локалитету Гламоча приписује се дјеловању тзв. Седме гардијске бригаде Хрватске војске, којом је у то вријеме командовао Иван Кораде. Иако су детаљи о проналаску тијела и узроцима смрти предати надлежним правосудним институцијама, пред домаћим и међународним судовима за овај конкретан злочин нико није процесуиран нити проглашен кривим. За породице страдалих, недостатак правде остаје подједнако тежак терет као и сама чињеница да су своје најмилије пронашли у једној од највећих масовних гробница у овом дијелу Крајине.
ФОТО: фејсбук
