Остали су на вјечној стражи и завршили у магацину међу врећема, мислећи да су им леђа сигурна…
Тако је то код нас Срба, ништа нам свето није!
Пише: Бранислав ВУЧИЋ ВУЧКО, Прва оклопна бригада ВРС
Приватизација је ништа друго, већ ново мијешање карата. Са сваком новом, старе се карте одбацују. Када дође нови власник, са њим долазе и нова правила. А, једно, тј. прво од нових правила да стара правила више не важе и да морају напоље.
Видјели смо већ неколико пута да им није свето ни оно најсветије. Е, да су наши хероји знали да ће њихова спомен плоча завршити, тамо негдје међу врећама и осталом дрлом…
Мислим да ни тада не би издали, као што ми издадосмо њих…
Па зар није могао да се нађе који слободан квадрат за њихову спомен плочу или да ускоро очекујемо њихове ексхумације и премјештање јер сметају, и са оних „два са два“? Па само сте требали пар квадрата ту негдје испред или вам смета, било гдје близу вас?
Срамите се ко сте да сте, када вам је ова плоча засметала и јер нисте имали мјеста за њу. Срамите се јер су они дали све, а ви нисте дали ништа. Јер да сте дали, ваше би руке и ваша тијела, бранили вјечну стражу.
Браћо моја, опростите што вас нисмо сачували од смрти, а још више праштајте што вас не сачувасмо од срамоте…
Још једна спомен плоча погинулим радницима. Још једна плоча која смета. Овај пут, то је спомен плоча погинулим радницима фирме „Фруктона“ Бањалука.
Њихова имена су:
Ајдер Чедо (1956 – 1992)
Новаковић Недељко (1955 – 1993)
Ђуричић Милан (1967 – 1993)
Таковић Ненад (1960 – 1995)
Ратковић Зоран (1959 – 1995)
Степановић Анте (1950 – 1993), цивилна жртва рата
Аћимовић Видосав (1943 – 1995), цивилна жртва рата.
Вјечна им слава и хвала!
ФОТО: фејсбук
