Језик испред своје куће
О никшићки професори
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Испред сопствене куће – озидане „Горским вијенцем“, исклесане српским молитвама, српским говорима, јуришима и мислима – данас чами протјеран, здрав, лијеп и снажан српски језик.
Унутар куће је наказа. Нешто вјештачко, оперисано од живота и стварности. То ретардирано новорођенче накарадног правног система, ма колико ретардирано било, мјезимче је евроунијата. Пројектовано је да наслиједи и преотме кућу српском језику. Иако та симулација живота траје већ пуних 20 година, тај политички абортус је и даље у инкубатору. У животу га вјештачки одржава искључиво правни систем – систем који је толико труо да ни самим евроунијатима више не ваља, па би да га мијењају, али тако да ретард из инкубатора преживи додир са стварношћу.
Европска унија је директна насљедница свих антисловенских идеологија. Створена је са јасним циљем: да словенске народе држи под чизмом, контролише их и систематски асимилује. Ту истину најбоље одсликава њихова фанатична подршка овом правном монструму у инкубатору. Брисел свесрдно храни ову наказу, потпуно игноришући здраво, снажно и аутохтоно биће на којем почива свака искрена молитва и мисао у Црној Гори.
Наше здраво и лијепо биће су евроунијатски јуришници истјерали из рођене правне куће. Рачуница антисловена је јасна: остављен на вјетрометини, српски језик ће се сасушити и крепати. И у праву су!
Ипак, највећа трагедија и парадокс нису евроунијати. Најчуднији су они који се Богу моле, који мисле, пишу и сањају на српском језику, а немају појма какав историјски гријех и самоубиство чине док сопствени језик мирно остављају на улици, испред закључаних врата рођене куће.
А тај језик им је помогао да буду описмењени, а шта су они њему помогли?
Да ли смо постали дјеца оних који су истјерали на улицу и без хлеба оставили 27 никшићких професора, угледних професора?
ФОТО: Радојица Јеврић
