У Хашком трибуналу се ником није судило за масовна убиства Срба у селима око Сребренице

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

Главни тужилац Хашког трибунала је, по службеној дужности, покренуо поступак против Насера Орића, што је резултовало подизањем хашке оптужнице 28. марта 2003. године.

Теретио се да као надређени није спријечио убиства неколико српских заробљеника од стране својих потчињених припадника Војне полиције, нити је казнио починиоце. Теретио се за безобзирно разарање градова, насеља или села које није оправдано војном нуждом. Пошто се оптужница касније редуковала, убиства током напада на села су отпала из хашког процеса, а суђење за убиства се свело искључиво на поменуте заробљенике који су већ били у притвору у Сребреници. Разарање села је остало као засебна прича која је на крају такође одбачена у пресуди.

Истражни тим Хашког тужилаштва који је водио истрагу о ратним злочинима над Србима у Средњем Подрињу и одговорности Насера Орића, расформиран је у априлу 2003. године. То се догодило непосредно након што је 28. марта 2003. подигнута званична оптужница, а сам Орић ухапшен и 11. априла 2003. пребачен у притворску јединицу у Хагу. Тако је заустављено даљње проширење истраге и пресјечен даљи рад на терену. Овај потез је практично „закључао” оптужницу против Орића у веома уским оквирима (примарно на командну одговорност за неколико убистава у самом граду Сребреници и деструкцију мањег броја села.

Због повлачења истражног тима са терена и, посљедично, мањка доказа са терена, долази до „Прве измјене оптужнице“, у јулу 2003. Њоме је тужилаштво сузило наводе, прилагођавајући их материјалима које су имали на располагању, а са терена више нико ништа није ни прикупљао ни слао у Хаг.

До „Друге измијењене оптужнице“ долази буквално у данима када је почињало суђење. Њоме је направљен највећи рез – из оптужнице су потпуно избачени напади и разарања за чак седам српских села у општинама Братунац и Сребреница, укључујући засеоке око Кравице и Скелана за која су иницијално постојале оптужбе за безобзирно разарање и пљачку.

То је резултовало тиме да се суђење води у веома уским оквирима, што је Орићевој одбрани олакшало посао да сруши преостале тачке командне одговорности.

Да закључим: Насеру Орићу, главном команданту Оружаних снага „Армије РБиХ“ сребреничке подрегије, као ни његовим ратним помоћницима и сарадницима из „28. дивизије“, у Хашком трибуналу се уопште није судило за масовна убиства српских цивила и мјештана у селима и засеоцима око Сребренице која су се дешавала од почетка маја 1992. па до друге половине јануара 1993. године. Оптужница против Орића га никада (ни у првобитној, а касније ни у измијењеним верзијама) није теретила за масовна убиства, масакре или рањавања Срба током самих војних напада на села попут Кравице, Јежестице, Бљечеве, Ратковића, Факовића или Скелана. Хашка оптужница против Орића, је потпуно заобишла масовна страдања српских цивила у селима око Сребренице.

ФОТО: фејсбук