Крвави август 1941. године
Пише: Сандра Благић
Успостављањем новонастале НДХ формиране су усташке кољачке сатније.
Од обичног сељака до оних искуснијих у борби.
Данима и мјесецима унапријед , су знали за јаме безданке, вртаче, копале се огромне раке ( данас су то хумке гдје мученици чекају).
Чекају нас потомке, да им кости достојно извадимо, умијемо, сахранимо.
Тог врелог љета између Огњене Марије и Св. Илије како то само крволочне звијери знају хрвати, водили су своје комшије Србе у смрт.
Ливањско поље остало је скоро пусто, нека огњишта заувијек угашена.
Прво су убили најугледније Србе да не би којим случајем подигли устанак.
Наш народ знајући да ником зла није начинио, није ни слутио да ће га тог крвавог љета клати први комшија, који је са њим до јуче погачу дијелио.
У Челебићу , надомак Ливна, постоји јама Бикуша у којој и дан данас, послије 83 године, почивају кости Ливањских мученика. Забетонирана, сакривена од погледа.
У мјесту Барјак закопано је 300 невино пострадалих Срба.
Тог крвавог љета 1941. године убијено је 1600 Срба.Нису бирали, од нејачи до најстаријег клали су редом.
Недалеко од Барјака налази се школа, сакривена од пузавица, шибља.
Као да је стид несреће која се одиграла у њој.
Жене и дјевојке су силовали, мучили, везали им дуге плетенице за дрвећа, клали. Био је то велики Покољ.
Послије толико година, Ливањско поље скоро па пусто.Чују се зрикавци, мирис дивљег цвијећа и тишина.
Да, чује се тишина!
“Дупљаши! Ћоре! Лубање мртвачке”
Сове! У дупља дат ћемо вам жере
Да прогледате! Ви, ћораве мачке!”
Зарежи пиjан кољач као звjере
И слиjепцу ножем одциjепи лице
Од уха што се заљуља врх жице.
Урлик и тешки топот слиjепе жртве
(Што бjежећ кроз мрак увис ноге диже),
И брз трк за њом, сред тишине мртве,
И тупи пад, кад ловца нож jе стиже
О, таj jе спашен! — рекох своjоj тами
Не опазивши да нас воде к jами.
Иван Горан Ковачић – Јама ( одломак )
Мученици наши, молите Господа за нас грешне потомке, који заборављају на страшна злодјела која су почињена над Вама.
ФОТО: фејсбук
