Упоредила Србе са бубама

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Славица Стојан је хрватска књижевна историчарка, дугогодишња предсједница Огранка Матице хрватске у Дубровнику и чланица Главног одбора ове институције. Својим дјеловањем деценијама заступа тезу о искључиво хрватском карактеру дубровачке књижевности, међутим, у августу 2023. године у фокус регионалне јавности дошла је због отвореног дехуманизујућег говора мржње.

У интервјуу за дубровачки портал DuList, коментаришући српска филолошка и историјска истраживања дубровачког насљеђа, Стојанова је српски народ и његове институције упоредила са штеточинама:

Срби као „бубе”: Изјавила је да је српско интересовање за дубровачко насљеђе подсјећа на „бубе које у страховитим најездама упорно годинама настоје преплавити и куће и дворишта… бубе које, кад нападну, јако их је тешко уклонити, без обзира коју методу користили”.

Позив на физичко уништење: Наставила је са шокантним метафорама, поручивши да се против тога треба борити „гажењем ногама, отровима, плинским пламеником” те да их треба „стрпљиво и трајно истјеривати и искорјењивати”.

Овакве изјаве представљају класичан примјер дехуманизације – методике која је кроз историју коришћена за припрему терена за прогоне и злочине. Са стручне и научне стране, ови изливи мржње служе за прикривање историјских чињеница:

Штоковско наријечје и српски језик: Дубровачка књижевност (Гундулић, Држић и други) писана је штокавским наријечјем, истом језичком основом која чини темељ српског језика.

Историјски документи: Сами Дубровчани су кроз вијекове свој народни језик у бројним документима, писмима и трговачким уговорима називали српским језиком, а своје писмо српском ћирилицом (касније названом и дубровачка ћирилица). Да, за оне које нису знали комплетна Дубровачка књижевност је оригинално написана на ћирилици (осим оних дјела која су написана на другим језицима попут латинског нпр.) Тек у 19.вијеку, када Дубровачка република више није ни постојала почело је превођење читаве књижевности на латиницу по налогу из Беча.

Умјесто да се против српске аргументације и историјских извора бори чињеницама и научном методологијом, Славица Стојан је прибјегла расистичкој реторици. Иако се након бурних реакција јавности правдала тврдњом да је мислила на „великосрпску политику”, употреба израза попут „искорјењивања” и „гажења” дубоко је нарушила њен научни интегритет и оголила ниво нетрпељивости према српском културном простору.

ФОТО: фејсбук