Прича о изајницима Ратка Младића
Пише: Срппскопитање
У јавности, војним круговима и обавештајним анализама никада није званично именован појединац који је означен као директан „издајник“, јер би то угрозило његов живот. Ипак, када се говори о сумњама унутар Војске Републике Српске (ВРС) и Војске Југославије (ВЈ), медији, истражитељи и Младићеви биографи најчешће указују на три категорије високих официра који су имали мотив, знање или су били под притиском:
1. Сумње породице и бившег обезбеђења: Генерал Ацо Томић.
У круговима који су подржавали Младића дуго се спекулисало о улози војно-безбедносног врха из Београда у фази када је држава одлучила да прекине логистику бегунцима (након 2002. године):
Генерал Ацо Томић – некадашњи начелник Управе безбедности Војске Југославије. Младићево бивше обезбеђење сумњало је да је војни врх преко њега направио договор са тадашњим цивилним властима Србије да се Младић дислоцира са војних објеката (попут Топчидера и Ваљева) у приватне штек-станове. Прелазак у цивилне структуре касније је омогућио БИА-и да га лакше лоцира, због чега су поједини Младићеви сарадници Томићеве потезе тумачили као индиректну предају, иако је сам Томић касније хапшен и суђен управо због помагања у скривању
.2. Спекулације о инсајдеру из Главног штаба ВРС.
Обавештајни подаци страних и регионалних служби који су касније процурили у медије указивали су на то да је један високи официр из најужег круга Главног штаба ВРС у Хан Пијеску био оперативна веза западних служби (попут ЦИА и МИ6) почетком 2000-их година:Сумњало се на официра из сектора за логистику или везу, који је имао тачан увид у Младићеве здравствене картоне и ране фазе скривања. Према тим теоријама, овај неименовани официр је заузврат добио заштићен статус, сигурност за своју породицу и брисање са хашких „црних листа“, али његов идентитет обавештајне агенције и даље чувају под најстрожом ознаком државне тајне.
3. Официри који су прихватили нагодбе у Хагу.
Део сумњи и огорчења Младићевих присталица био је усмерен на његове најближе ратне сараднике који су након хапшења уступили своје војне бележнице и признали кривицу у Хагу, чиме су директно „зацементирали“ његову оптужницу:Генерал Радислав Крстић – бивши командант Дринског корпуса ВРС. Генерал Манојло Миловановић – Младићев ратни начелник Штаба ВРС, који је током суђења сведочио и аутентификовао Младићеве ратне дневнике у корист тужилаштва, што је у делу јавности доживљено као процесна издаја.
Извор: фејсбук страница Православни манастири и цркве
ФОТО: фејсбук
