Ратко Младић није био конвертит, али јесте Србин, у партизанима!
Пише: Бојан ДРАГИЋЕВИЋ
Заборавило се некако да је, ухапшен од издајничке државе и држан у Београду пред изручење, генерал Ратко Младић тражио да обиђе два гроба. Први је гроб његове трагично страдале ћерке Ане. Друго место је место на ком је погинуо легендарни партизански командант, народни херој Сава Ковачевић. Уз то је тражио нешто руске литературе, Толстоја и Гогоља.
Заборавило се јер је одговарало свима: НАТО и сарајевска пропаганда су хтели Младића као безумног четничког кољача са кокардом, погодног за сатанизацију, а обожаваоци са трибина су хтели да га почетниче под утицајем колонијалне мантре да Србин не може бити пропартизански.
Мало теже за човека који је поздрављао Комунистичку партију Руске Федерације из Хага, чији је отац погинуо као партизански борац, који је по сведочењима скидао кокарде својим борцима, носећи петокраку и, касније, само српску тробојку и никад кокарду. Човек, који је, одан традицији ЈНА, и после издаје од сопствене државе гледао са извесним романтизмом на лик Саве Ковачевића и његову храброст. На лик неустрашивог партизанског команданта, који умире непокорен, јуришајући лично са митраљезом у рукама, крај Сутјеске, хладне воде.
Младић је разумео да војска може да буде само српска, без ознака реликвија прошлости, био је један од ретких који никад нису били конвертити.
Зато није лепо правити од њега нешто што није био, као што се ових дана понегде ради.
Пустимо мртве да буду оно што су били.
Можда то наведе некога да се замисли и не пљује тако олако партизане – или самог Младића…
ФОТО. Фејсбук
