На данашњи дан упокојио се Момчило Ђујић
Пише: Златко КУН
Упокојио се на данашњи дан 11. септембра 1999. године са Динаре горски хук, пола човек, пола вук!
Рођен 27. фебруара 1907. године у патријархалној породици у Далматинском селу Топољу крај Книна, од оца Рада и мајке Љубице. Он је био свештеник, четник у правом смислу те речи, Војвода, симбол Динаре, због својих ватрених проповеди прозван Поп Ватра!
Војвода МОМЧИЛО ЂУЈИЋ!
Завршио Карловачку Богословију, тамо се показује и као песник, издаје збирку песама „Емилијаде“. Након завршене богословије жени се Зорком Добријевић из Книнског поља, са њом добија троје деце. 1933. постављен је за пароха у Стрмици. Организатор је и предводник националних, културних и хуманитарних дешавања.
На почетку 2. Светског рата склонио се у Кистиње где је са другим честитим Србима основао одбор за прихватање и збрињавање избеглог народа. Долази до устанка на тромеђи Далмације, Лике и Босне, опасност по народ претила је са три стране – окупатора, усташа и комуниста.
Кап која је прелила чашу, када је донео одлуку да опаше оружије био је следећи догађај:
док је служио литургију једне недеље, у Цркву су донели мало заклано дете. Он је смирено завршио богослужење, након тога опојао дете, а потом скинуо своју мантију и епитрахиљ, опасао себи пиштољ и узео митраљез у руке.
Изабран од народа, једногласно, војвода Момчило Ђујић стаје на чело Динарске четничке дивизије 1942. године. Дивизија је службено носила назив Добровољачка антикомунистичка милиција.
На хиљаде бораца Динарске четничке дивизије оставило је своје животе на бранику Отаџбине, али србски народ сачуван је од истребљења, усташке и комунистичке пошасти.
На крају рата Динарска дивизија повукла се у Италију а затим њени припадници одлазе на разне стране света. Војвода одлази у Америку и ни тамо не заборавља свој народ, оснива покрет србских четника „Равна Гора“. Комунистичке власти више пута траже његово изручење али им жеља ни једном није услишена.
Војвода Момчило Ђујић се упокојио 11. септембра 1999. године у 92. години живота ван своје Отаџбине, што није утицало да падне у заборав и данас је један од најопеванијих србских хероја 2. Светског рата.
Остаће упамћене и његове поруке Србима које итекако важе и данас.
„Срби треба да стоје и остану тврдо у вери својих предака и у Божјем закону по коме се у рату не убија неборачко становништво ни најљућих душмана, не раскопава ничије огњиште, не руше ничији храмови, не насрће ни на чију част и образ. Не тероришу они који су пали у ропство, не чини ништа чиме би се срамотио и понижавао слободарски српски народ, који се вазда у свим ратовима држао часно, поносно и витешки. И херојски у сукобима с онима који су насртали на његову част, образ, слободу и имовину. Такав је вазда био српски народ, такав треба да буде и остане и у наше дане, јер се и у најтежим данима и борбама може и треба да буде човек достојан Божјег имена и части и поноса свога народа“.
„Срби требају да се излече од две тешке болести, а то је југословенство и комунизам. Док се од те две болести не излечимо никад слободе видети нећемо!“
„Ми четници нисмо партија, ни група ни клика у служби појединаца. Ми смо жива борбена снага српског народа готова да се жртвује за слободу српства и јединство свих српских земаља.”
„Браћо Срби, немојте се делити на Војвођане, Далматинце, Личане, Босанце, Кордунаше, Банаћане, Црногорце, јер су те границе зацртали непријатељи српски, да би раскомадали српство! Српство не може да се дели, Српство је једна целина, једна душа и једно тело!“
ПОП ВАТРА!
Вјечнаја ти памјат Војводо и Царство ти Небеско!
ФОТО: фејсбук
