„Убиство“ мртвих близанаца на Крстовдан у селу Граце
Текст: Јефимија ЂИНОВИЋ
На Крстовдан, данашњи дан 1988. године, у селу Граце, између Приштине и Вучитрна, на Космету, почињен је злочин какав никада пре у историји човечанства није забележен.
Злочин је пак, блага реч.
Бебе близанци, Радојка и Драгица Петровић, преминуле су по рођењу, и сахрањене су на сеоском гробљу 4. јула 1988. године
Петорица албанских младића раскопала су гробиће на Крстовдан 1988. године, извадили тело једног од близанаца, разбили му главу, откинули од тела ручице и ножице, а остатке мртве бебе разбацали су унаоколо по шипражју током овог демонског, сатанизованог чина.
Око отвореног гроба пронађени су дечија лобања, кости, кости грудног коша, бела пелена којом је беба била повијена у сандуку.
Да трагедија буде већа, двоје комшија Албанаца из села Доње Становце, били су очевици злодела, али никоме нису од надлежних власти пријавили, и тако су постали помагаоци у вршењу овог недела.
Одлазећи на гроб да запали свећу унучићима на велики празник – Воздвижење Часног Крста, деда Станко видевши страшан призор, скрхкан болом, обраћа се надлежним органима.
Иако су имена извршиоца позната, и поред несумњивих доказа, сведочења,документације, за ово злодело нико није кажњен.
Тадашње албанске власти из јужне српске покрајине затвориле су очи пред овим гнусним потезом албанских младића, и тиме постали саучесници овог зверског злочина али и подстрекачи за будуће злочине које су Албанци чинили над српским живљем.
Ондашња власт је овим вандалима дала ветар у леђа, те тако не треба да нас зачуди ако су ти исти злочинци који су раскомадали мртве бебе, можда убијали, силовали, одкидали делове тела Србима, али као припадници терористичке ОВК, а можда је данас баш неки од тих “дечака” део власти у самозваној косовској влади.
Једно је сигурно, Албанци се рађају са мржњом према Србима, живе и умиру са њом. И управо је њихова урођена мржња према српском народу побуда свих свирепих злочина које су чинили и чине над Србима.
ФОТО: фејсбук
