План муслиманских политичара, од пројугословенских муслимана направити Бошњаке-антисрбе!
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Настанак Републике Српске, њено организовање и рад на њеном прихватању од стране великих сила и у Уједињеним нацијама, НА ЧЕМУ САМ УПОРНО РАДИО, (и то описао у својој књизи „Република Српска од идеје до Дејтона“), одвојено је од чињења ратних злочина. Република Српска као држава настала је на чистом политичком и демократском раду, а одбрањена је чистом и херојском борбом њених војника.
Муслимански план и муслиманска политичка кампања да настанак Републике Српске, њено организовање и рад на њеном прихватању од стране великих сила и у Уједињеним нацијама повежу са ратним злочинима, нарочито са стријељањем војника 28. дивизије (које су поистовијетили са „геноцидом“) – ДОЖИВЈЕЛИ СУ КРАХ.
Иако је Трибунал у Хагу био препун папира из Сарајева, којима су муслимански политичари, заједно са својим менторима, хтјели да затрпају истину о настанку и организовању Републике Српске као државе и пласирају своју теорију о „Републици Српској као геноцидној творевини“ и то поткријепе квази теоријом, и правном и политичком, ослањајући се на исфорсирани хибридни „локални геноцид“ – НИСУ УСПЈЕЛИ!
Ове моје објаве и будућа књига о монструозним злочинима Муслимана из Сребренице над Србима у околним српским селима и разарање тих села до те мјере да у њима живот буде немогуће обновити, те убијање посљедњих Срба Сребреничана који су остали у својим кућама и становима у Сребреници – разоткривају ГЕНОЦИДНУ МУСЛИМАНСКУ ПОЛИТИКУ стварања етнички чисте „Републике БиХ“ до које је требало да се стигне војничким побједама етнички чисте „Армије РБиХ“. Етнички чиста општина Сребреница, као ратни “успјех” етнички чисте 28. дивизије, била је доказ и подстицај новим муслиманима, „Бошњацима“ (какве су их у својим политичким плановима испројектовали водећи муслимански политичари из деведестих година прошлог вијека), да се то све може постићи и у другим општинама БиХ. У том свом науму, наравно, нису успјели! Пораз су потписали у Дејтону и Паризу, у новембру и децембру 1995. године.
А да ли су успјели у тези из наслова ове моје данашње објаве?
РАЗМИСЛИТЕ О ТОМЕ.
ФОТО: фејсбук
