Муслимани су силовали и убили деветогодишњу Српкињу Мирјану Драгичевић
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
„Моја кћерка је била у црвеној тренерци, ја сам је обукла. Широка је тренерка била. Њу кад су ухватили, одвојили од мене, она је вриштала, плакала. Кад су пошли да је скидају, вриштала је. Плакала. Ја јој нисам могла помоћи. Звала ме: ‘Мама, мама!’ Нисам јој могла помоћи, они су ме држали. Тај први кад је силовао, није била… овај, била је свјесна. Али се касније није чула, изгубила се вјероватно, кад су ова двојица… Касније се ништа није чула, нити је плакала, нити ме звала, ништа. Само је нако лежала на поду. Кад су то завршили, онда су пуцали у њу, па у мене.“ , описала је, Рада Драгичевић, силовање и убиство своје деветогодишње дјевојчице Мирјане.
Урадила су то тројица припадника 2. батаљона 7. муслиманске (Травничке) бригаде из састава 3. корпуса „АРБиХ“, који су у раним јутарњим часовима 28. децембра 1992. године успјели да заузму положаје које је држала Војска Републике Српске и да заузму село Горња Биоча, а затим да уђу у небрањено село Доња Биоча.
Рада Драгичевић била је сама са двоје дјеце у кући, када су се на вратима појавила три војника, двојица тамнопутих са бијелим тракама око чела и један бијелац. Отргли су од Раде Мирјану и обје их одгурали у кухињу. Мирјанин брат Јанко је побјегао у собу, умотао се у ћебе и сакрио испод кревета. Спасило га је то што зликовци нису улазили у ту просторију.
Бог се побринуо да Рада остане жива и да исприча на који начин су Муслимани, припадници „Армије Републике БиХ“, окончали живот њене деветогодишње Мирјане.
Наравно да други војници 7. муслиманске (Травничке) бригаде тачно знају ко су та тројица силоватеља и убица. Нажалост, ћуте.
ФОТО: фејсбук
