Двије године, двије реконструкције, а Европа памти Борац и ЛАСК

Пише: Слободан СТАРЧЕВИЋ, фудбалски тренер

Гледајући како је против Целтица направио невјероватан преокрет, надокнадио велики заостатак и побједом 5:1 након продужетака изборио први пласман у лигашку фазу Лиге првака, одмах сам се сјетио Бање Луке и новембра 2024.

Борац – ЛАСК 2:1.

Наравно, ЛАСК је тада веома рано остао са играчем мање и то се мора узети у обзир, али остао ми је упечатљив утисак колико је Борац те вечери био конкурентан једном озбиљном аустријском клубу.

А онда сам погледао колико су се за непуне двије године промијениле обје екипе.

И ту прича постаје много занимљивија од самог резултата.

Борац је тада, са Младеном Жижовићем на клупи, почео са:

Манојловић – Вукчевић, Меијерс, Царолина, Херрера – Николов, Граховац – Чавић, Огринец, Савић – Деспотовић.

Од тих 11 играча, у почетном саставу Борца против Вíкингура остала су само четворица: Меијерс, Царолина, Херрера и Савић.

Дакле, седам нових стартера, нови тренер и практично нова екипа.

Али можда је још занимљивије погледати шта се у међувремену догодило са ЛАСК-ом.

У Бањој Луци тренер је био Маркус Сцхопп, а ЛАСК је кренуо из 1-4-3-3 са Сиебенхандлом на голу, Стојковићем, Зиереисом, Смолчићем и Беллом у задњој линији, те Таловиеровом, Робертом Жуљем и Богардеом у средини. Напријед су били Флецкер, Марин Љубичић и Берисха.

Непуне двије године касније, против Целтица на клупи је Диетмар Кüхбауер, а ЛАСК више не изгледа само кадровски него и тактички као друга екипа.

Сада полази из 1-3-5-2:

Јунгwиртх – Андраде, Торницх, Мбуyамба – Белло, Хорватх, Богарде, Роберт Љубичић, Јøргенсен – Адениран, Усор.

Одмах је видљива прва велика промјена – од задње линије са четворицом до тројице централних одбрамбених играча и веома активних wинг-бацкова.

Белло је можда најбољи примјер те еволуције. Играч је остао, али му се функција промијенила. Од лијевог бека у четворци постао је wинг-бацк са много више слободе и простора да иде високо, јер иза њега остаје осигурање тројице стопера.

Друга велика промјена је средина терена.

ЛАСК више нема Роберта Жуља као централну креативну фигуру око које се много тога вртјело. Данашња средина Богарде – Љубичић – Хорватх дјелује покретљивије, агресивније и способније за много већи број интензивних акција у оба правца.

А можда је највећа разлика напријед.

Умјесто класичније структуре са Марином Љубичићем као деветком, данашњи ЛАСК са Усором и Аденираном има двојицу нападача који дају брзину, снагу и константно нападају простор иза посљедње линије.

Због тога је промијењен и карактер екипе.

Овај ЛАСК не мора контролисати утакмицу само кроз посјед. Може напасти из освојене лопте, може играти вертикално, може притискати високо, али и из нешто нижег блока брзо изаћи са више играча.

Против Целтица је посебно била видљива једна ствар – енергија.

Како је утакмица одмицала, ЛАСК није падао. Напротив. Постајао је интензивнији, агресивнији и опаснији, а играчи који су улазили са клупе доносили су нову енергију. Флецкер, који је прије непуне двије године био стартер против Борца, сада је као резервиста постигао гол у 90+1. минути који је утакмицу одвео у продужетке.

Зато ЛАСК-ову промјену не бих свео само на трансфере.

Промијењени су тренер, већина играча, формација, односи између линија и, прије свега, профил екипе.

Од 1-4-3-3 са класичнијом задњом четворком и Жуљем као важном креативном тачком, дошло се до веома динамичног 1-3-5-2 са wинг-бацковима, већом густином у средини и двојицом нападача способних да стално нападају дубину.

Али значајно се промијенио и Борац.

И он је промијенио тренера, седам од 11 тадашњих стартера, поједине профиле играча и начин игре, а опет је двије године касније направио озбиљан европски резултат у Реyкјавику.

И ту је за мене суштина цијеле приче.

У модерном фудбалу непуне двије године представљају огроман период.

Играчи одлазе, долазе нови. Тренери се мијењају. Мијењају се формације, захтјеви и модели игре.

Али озбиљан клуб мора покушати задржати идеју, континуитет европског такмичења и способност да кроз добру селекцију направи сљедећи корак.

ЛАСК је од пораза у Бањој Луци дошао до историјског пласмана у Лигу првака.

Борац је промијенио готово двије трећине тадашње почетне поставе и тренера, а поново се налази пред великом европском приликом.

Можда нам управо оваква поређења најбоље покажу колико се европски фудбал брзо мијења.

Али и колико понекад премало вреднујемо резултате које наши клубови направе против екипа које само непуне двије године касније гледамо на највећој европској сцени.

ФОТО: фејсбук