Више од 30.000 муслимана из Сребренице „аплицира“ да им Хаг призна статус жртве „геноцида“
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
На моју јучерашњу објаву „Зашто ‘камиказе’, попут папагаја, понављају ријеч ‘геноцид’?“, коментар једног муслиманског коментатора је гласио: „Требаш питати Младића, како је било?“
Младића, наравно не могу питати, али би Винко Пандуревић, њега сам у својој објави и навео као аутора ријечи „камиказе“ којом је покушао да објасни како су се понашали муслимански војници у бици код Баљковице, 16. јула 1995. године. Битка код Баљковице је прави кључ за рјешавање свих превара којима су све ове године били изложени муслимански грађани, али и бројни Срби.
Па да почнем:
Многи Срби знају да је командант Зворничке бригаде Винко Пандуревић имао наређење да колону припадника 28. дивизије у потпуности уништи. Међутим, није испоштовао наређење својих претпостављених из Дринског корпуса. На своју руку донио је одлуку да направи врло широк коридор и пропусти између 7.500 и 8.000 муслиманских војника и припадника резервног састава дивизије који су стигли до Баљковице, спремни да са Србима уђу у окршај на живот и смрт.
Доношење одлуке о пропуштању муслиманске колоне, Пандуревић је представио као изнуђен тактички потез како би се спасила Зворничка бригада и спријечио покољ српског становништва у Зворнику, прећуткујући да је заправо направио директан договор путем радио-везе са Шемсудином Муминовићем, мајором „Армије РБиХ“. Тврдио је да су линије одбране Зворничке бригаде под „страховитим притиском” изнутра (од колоне у пробоју) и споља (од стране 2. корпуса АРБиХ из правца Тузле).
Дакле, нигдје ту нема команданта Главног штаба Војске Републике Српске Младића. Винко Пандуревић, из штаба бригаде у Зворнику, а на основу процјена свог замјеника, мајора Драгана Обреновића, који је директно на терену код Баљковице командовао јединицама Зворничке бригаде у жестокој бици која је укупно трајала између 16 и 18 часова, од јутра до вечери, доноси одлуку о 24-орочасовном отварању коридора за пролаз припадника 28. дивизије према Незуку.
3. августа 1995. године, предсједник Републике Српске донио је одлуку о смјени команданта Главног штаба Војске Републике Српске и поставио себе за Врховног команданта. Истог тог дана у Тузли, у Дому бораца 2. корпуса „Армије РБиХ“, одржава се семинар на којем сви они што су прошли кроз Пандуревићев коридор и сви они које је Младић отпратио из Поточара, пролазе обуку како да се Хашком трибуналу представе као жртве геноцида.
ФОТО: фејсбук
