Европа иде ка рату са Русијом — а цена би могла бити катастрофална
Пише: Дане ИВАНОВИЋ
Италијански професор филозофије Винченцо Коста изнео је анализу која заслужује пажњу: иза сукоба Запада и Русије он не види само Украјину, већ много ширу борбу за ресурсе, енергетику, Арктик, трговачке путеве и глобалну моћ.
Коста сматра да су руска природна богатства један од кључних фактора дугорочног геополитичког сукоба. Русија располаже огромним резервама енергената, минерала, земљишта и других стратешких ресурса, а њен географски положај постаје још значајнији са растом важности Арктика.
Према његовој анализи, постоји и други велики циљ — Кина.
Контрола простора и ресурса Русије драматично би променила однос снага према Кини и дала Западу далеко повољнију позицију у глобалном надметању.
Коста иде и корак даље. Он тврди да се рачунало да ће Русија бити брзо економски и политички сломљена, после чега би могла уследити промена власти, па чак и распад земље на више мањих целина. Таквим државама било би далеко лакше политички и економски управљати него данашњом Русијом.
То је његова теза — али поставља питање које Европа више не може да избегава:
ШТА АКО ОВАЈ СУКОБ ОДАВНО ВИШЕ НИЈЕ САМО ПИТАЊЕ УКРАЈИНЕ?
Европа је истовремено прекинула велики део некадашњих економских и енергетских односа са Русијом, повећава војне издатке и све отвореније говори о припремама за могући дуготрајни сукоб.
Зато је неопходно разликовати пропаганду од стварних геополитичких интереса.
Велике силе ретко воде политику због моралних парола.
Иза великих сукоба готово увек стоје интереси — територија, ресурси, новац, безбедност и моћ.
А када једном логика политике уступи место логици рата, питање више није само ко ће победити.
Питање је колико ће Европа платити цену таквог сукоба — и ко ће ту цену на крају стварно платити.
Обрада и коментар на анализу проф. Винченца Косте
Синови Србије
ФОТО: фејсбук
