Авнојевски комплекс периферије
Пише: Спасоје ТОМИЋ
Свједоци смо како поједини самозвани аналитичари и дежурни мешетари у својим колумнама покушавају да изврну историјске чињенице, па тако Мила Ђукановића, творца антисрпског пројекта и зачетника најбруталнијег прогона нашег народа у новијој историји покушавају да изједначе са доскорашњим српским предсједником и будућим премијером Србије Александром Вучићем, чинећи притом неопростив и сраман ревизионизам.
За незнавене и оне којима је памћење кратко, морам да подсјетим да исти тај Мило Ђукановић није био никакав безначајни локални чиновник, већ човјек који је за рачун западних центара моћи учинио оно што ниједан српски непријатељ није успио вијековима, насилно је увео Црну Гору у НАТО пакт, издајнички признао лажну државу Косово, протјерао српски језик и тробојку из институција, и отпочео терор над Српском православном црквом са циљем да нас збрише у културном, политичком и националном погледу.
Насупрот томе, данашња државна политика Србије предвођена Александром Вучићем представља једини истински бедем очувања српског националног бића у региону. Док су нас бивши режими у Београду деценијама продавали, ћутали на погроме и савијали кичму пред сваким амбасадором, политика Александра Вучића јесте она која нам је вратила достојанство, економски нас оснажила и пружила руку спаса и недвосмислену подршку Србима ма гдје они живјели, од Републике Српске до мученичког Косова и Метохије и Црне Горе.
За разлику од оних који су уништавали све српско, Србија данас гради мостове, чува ћирилицу, економски и војно незаустављиво јача, не одриче се свог Косова и Метохије и пружа ослонац нашем народу да опстане на својој дједовини.
Зато су све ове испразне приче само јефтина медијска магла опозиционих експонената који би опет да се дочепају фотеља преко улица и рушења сопствене државе, док им је ментални склоп остао заробљен у наопаким авнојевским границама које су Србе деценијама дијелиле и слабиле.
Народ у Србији и читавом региону јасно види ко се бори за српско име и опстанак, а ко служи туђим интересима. Српски интегрализам није празна реторика, већ насушна потреба да се сачувамо као јединствен народ, свјесни да нам је јака и стабилна Србија једина сигурна брана пред налетом оних који би опет да нас виде на кољенима.
С тим у вези, док финансијске транше стижу из центара моћи чији је циљ код нас стварање политичких пројеката попут тзв. „Православне Цркве Црне Горе“, ови медијски плаћеници покушавају да отупе оштрицу српског интегрализма у Црној Гори. Но, узалуд им труд, њихов перјаник Илија Срдановић и његова НВО грантопрежна листа могу да спреме политичке кофере, како би могли негдје на заслуженом одмору у иностранству нпр Хрватској или Њемачкој да измјере размјере изборног дебакла који им се неминовно мора догодити.
Уз пуну подршку државној политици Србије и Александру Вучићу у напорима да се очува мир, стабилност и сабере све што је српско на овим просторима, овим и оваквима који прозивају мене и моје пријатеље српске интегралисте остаје само да и даље плачу над сопственим политичком судбином. А ми настављамо даље, у складу са српском интегралистичком идејом. Уједињени, за Србију, за српство!
Наставиће се…
ФОТО: фејсбук
