Нема бесплатног ручка и порез се платити мора!
Пише: Томо МИЉАНИЋ
И мимо Европске уније се у Црној Гори може живјети добро, само да има нас, али сва наша елита је изгубила самопоуздање и вјеру у себе и постаје зомбирано опсједнута ЕУ.
Много ствари у Црној Гори отежава живот просјечним становницима.
Прва отежавајућа околност јесте идеја да би уласком у ЕУ Црна Гора по аутоматизму живјела боље. Шарена лажа. На Западу су само двије ствари загарантоване – да нема бесплатног ручка и да се мора платити порез, што у старту ограничава наше снове о бољем животу. Сигурно постоји бољи живот и мимо ЕУ, али у Црној Гори нико не размишља у том правцу. ЕУ је постала нека чаробна формула, чаробни напитак за све наше бољке.
Друга ствар која отежава ситуацију јесте то што су најобразованији људи у држави уједно и најнепродуктивнији. Они су углавном ангажовани у јаловој политици и дипломатији, међусобном ривалитету и „хватању за вратове“. Једноставније речено, отимају се око колача који су умијесиле привредне гране попут туризма, електропривреде, па и пољопривреде .
Трећа група људи који сами себи и другима отежавају живот јесте војска. Она, ни крива ни дужна, постоји, а да нико заправо не зна зашто. Ипак, она повлачи најбоље момке из привреде, облачи их у униформе и у њој само краду богу дане.
Четврта група су криминалци и њихове жртве. Заправо, сви они су жртве сулуде групе која и те како има утицаја на све финансијске токове у држави.
Црна Гора се налази на Медитерану, најљепшем дијелу планете, а она је убједљиво најљепши дио тог Медитерана. Дакле, предодређена је и богом дана за туризам, малтене за све његове врсте. Као таква, требало би да њено становништво живи барем као просјечни Венецијанци. Нажалост, далеко смо од тога јер нема нас да једни другима помогнемо како би свима било боље.
Свијетом плива огроман капитал у потрази за сигурном инвестицијом, а гдје ћете бољег улагања него у туристичке капацитете Црне Горе. Све проблеме у држави – а то су подјеле око свега и свачега – ријешило би једноставно проглашење цијеле Црне Горе за један мега-хотел. То би био убједљиво највећи хотел на планети у који би свако желио да дође и у коме би било мјеста за све. У хотел би се улазило на садашњим граничним прелазима, гдје би умјесто натписа „ЦАРИНА“ писало „РЕЦЕПЦИЈА“. На рецепцији би госте дочекивали тимови рецепционара и упућивали их на дестинације у складу са њиховим жељама. Упућивали би их у огромни механизам за извлачење пара из ког би излазили одморни, задовољни и пресрећни.
ФОТО: фејсбук
