Како је тијело кнеза Лазара пренијето из Приштине у Раваницу…

Пише: Српскопитање

Први пренос моштију кнеза Лазара догодио се 1391. године, када су након склапања мира са Турцима, свечано пренете из Приштине у његову задужбину, манастир Раваницу. Овај догађај је био круна стварања култа Светог кнеза Лазара и трајно је обележио средњовековну српску историју.

Пренос тела кнеза Лазара био је веома брижљиво припремљен. Чин подизања моштију збио се у приштинској цркви Вазнесења Христовог, у присуству највиших личности, кнегиње Милице, синова Стефана и Вука, као и поглавара Цркве.

Одлуку о поласку моштију и пратње донео је „богоносни сабор“, који су чинили митрополити, епископи, игумани и благородни.

Први долазак светитељских моштију и дочек реликвија одиграли су се у Брвенику. Моштима је изашао у сретање Вук Бранковић са породицом, у пратњи властеле, након чега је уприличен “велики плач и ридање“.

Мошти су преноћиле у манастиру Павлици, задужбини браће Мусића, Лазарових сестрића и косовских страдалника, а затим наставиле пут.

Сусретање поворке пред Раваницом представљало је веома свечану церемонију. Пред мноштвом народа, који се окупио са свих, па и далеких страна, уз паљење свећа и тамјана, и уз гласно нарицање, поворку су предводили Лазарови синови Стефан и Вук, корачајући испред ковчега.

Живо и документовано казивање ових догађаја, који су смештени у конкретно одређен простор и време, треба тумачити чињеницом да их је описао очевидац. Као и у случају многих средњовековних транслација, а ради потврде веродостојности сведочења, српски анонимни очевидац није пропустио да нагласи како је „био и видео“.

С друге стране, у овим саставима (Данило Бањски и непознати писац) присутна су и традиционална општа места, чија је функција била да предоче историјску и спиритуалну суштину Лазаревог преноса. 

Завршни чин преноса тела кнеза Лазара збио се у Раваници. Ту су извршени примопредаја моштију, њихово уношење у цркву и полагање крај одредишта, након чега је светитељу установљен празник.

Главни протагониста доношења моштију у Раваницу била је Лазарева удовица, кнегиња Милица. Њени гестови и нарицање над кивотом најбоље описују карактер церемоније. Уместо некадашњег славља и ликовања, обележили су је осећање тескобе, очаја и изгубљеног ослонца.

Раванички владарски долазак моштију, последњи у средњовековној Србији, обновио је процедуру традиционалног обреда, али му је битно изменио смисао и функцију. Промена се можда најбоље огледа у редефинисању појма тријумфа. То је сада победа духовног начела и свесне жртве за Царство небеско, као темељни садржај култа првог српског владара мученика.

Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук