Од Луиса Арагонеса до свјетских првака

Шпанија није створила генерацију шампиона, створила је систем који ствара шампиона

Пише: Слободан СТАРЧЕВИЋ, фудбалски тренер

На основу приложених ФИФА Post match summary reportova (Аустрија, Португал, Белгија, Француска и финале против Аргентине), као и тактичких анализа, које смо правили током Свјестског првенства, може се закључити да је Шпанија на овом Свјетском првенству развила можда најкомплетнији модел „позиционог фудбала“ виђен посљедњих година.

Њихова игра није била заснована на посједу ради посједа, него на три међусобно нераздвојива принципа:

* квалитет посједа лопте,

* организован „rest defence“,

* тренутна транзиција по изгубљеној лопти (гегенпрессинг, цоунтерпресс).

Управо синергија ова три сегмента објашњава зашто је Аргентина у финалу произвела само 0.07 xГ, два шута и ниједан ударац у оквир гола, док је Шпанија остварила 878 додавања, 90% успјешности паса, 182 пробијања линија и чак 251 пријем лопте у завршној трећини.

1. КВАЛИТЕТ ПОСЈЕДА ЛОПТЕ

 Посјед није био циљ него средство.

Код већине екипа проценат посједа говори колико дуго имају лопту.

Код Шпаније посјед говори колико дуго контролишу противника.

То су двије потпуно различите ствари.

Њихових 60–62% посједа против Аустрије, Белгије и Аргентине није резултат спорог кружења лопте, него константног стварања нових углова додавања.  

Сваки пас има функцију.

Код Шпаније се јасно разликују три врсте додавања.

Прво

Пас којим се помјера противнички блок.

Не тражи се напредовање.

Тражи се реакција противника.

Друго

Пас којим се отвара нови угао.

Најчешће преко Родрија или Кубарсија.

У том тренутку противник мора промијенити распоред.

Треће

Вертикални пас између линија.

Тек тада креће прогресија.

Због тога Шпанија против Аргентине остварује чак 182 line breaksa, скоро двоструко више од Аргентине (87).

Није важан број пасова него број играча испред лопте

Када Родри прими лопту:

* Олмо улази између линија,

* Ојарзабал напада дубину,

* Фабијан мијења висину,

* Јамал и Баена остају широко.

Једним пасом елиминишу четири или пет противничких играча..

То је квалитет посједа.

Не број додавања.

2. ПОЗИЦИОНА СУПЕРИОРНОСТ

Шпанија готово никада није имала два играча у истој вертикалној линији.

То значи:

* максимална ширина,

* максимална дубина,

* максимална повезаност.

На тај начин стварају сталне троуглове и ромбове.

И противник готово никада не може затворити све опције одједном.

3. РЕСТ ДЕФЕНЦЕ

По мом мишљењу управо је ово највећа вриједност ове репрезентације.

Највећи број екипа размишља:

„Како ћемо напасти?“

Шпанија размишља:

„Како ћемо бити спремни ако изгубимо лопту?“

То је огромна разлика.

Напад и одбрана дешавају се истовремено

Док шест или седам играча напада:

иза лопте остају

* Кубарси,

* Лапорте,

* Родри,

* голман Симон веома високо.

Бек са супротне стране такође остаје довољно близу да затвори дијагоналу.

То значи да противник никада не види отворен терен.

Увијек прво види четири играча Шпаније.

Родри је осигурач цијелог система

Његова највећа вриједност није организација напада.

Већ прва реакција када лопта буде изгубљена.

Он затвара:

* централни коридор,

* први пас према напријед,

* простор испред стопера.

На тај начин Кубарси и Лапорте готово никада не излазе далеко из посљедње линије.

Зато Аргентина није имала транзицију!

Аргентина је жељела:

Меси → Алварез

или

Енцо → Меси

Али између њих увијек стоји Родри.

Ако Родри изађе,

Кубарси затвара.

Ако Кубарси изађе,

Лапорте покрива дубину.

То је савршена међусобна заштита.

4. ТРАНЗИЦИЈА ПО ИЗГУБЉЕНОЈ ЛОПТИ

Ово је можда и највећа разлика између Шпаније и осталих репрезентација.

Код већине екипа изгубљена лопта значи:

„враћај се.“

Код Шпаније значи:

„нападни.“

Правило шест секунди!

Првих неколико секунди након губитка лопте представљају наставак напада.

Не одбране.

То се види и кроз ФИФА податке.

Против Аустрије:

* 21% времена проводе у дефанзивној транзицији,

* 14% у counterpressingu.

Против Португала:

* 15% дефанзивна транзиција,

* 12% counterpress.

Против Аргентине:

* 17% дефанзивна транзиција,

* 12% counterpress.

То показује да је реакција по изгубљеној лопти плански организована и константна, без обзира на противника.

Counterpress није спринт.

Counterpress је затварање опција.

Најближи играч напада лопту.

Други затвара најближе додавање.

Трећи затвара повратни пас.

Четврти затвара дубину.

Резултат: Противник види лопту, али не види опцију паса.

5. ЗАШТО ЈЕ ТО ФУНКЦИОНИСАЛО?

Зато што је сваки играч знао своју сљедећу акцију прије него што изгуби лопту.

То није реакција.

То је припрема.

Шпанија практично планира тренутак губитка лопте.

6. ВЕЗА ИЗМЕЂУ ПОСЈЕДА И РЕСТ ДЕФЕНЦЕ

Највећа грешка била би посматрати ова два сегмента одвојено.

Код Шпаније они представљају један исти процес.

Квалитетан посјед производи идеалан распоред.

Идеални распоред производи савршен *rest defence *.

Савршен *rest defence* омогућава агресиван counterpress.

Counterpress враћа лопту.

Нова освојена лопта поново производи квалитетан посјед.

Тај циклус траје читаву утакмицу.

Закључак:

Мислим да је управо у томе била највећа снага Шпаније на овом Свјетском првенству.

Њихов посјед није био демонстрација техничке супериорности, већ средство за успостављање потпуне просторне контроле. Сваким додавањем помјерали су противнички блок у жељеном смјеру, док су истовремено иза лопте одржавали савршено организован *rest defence*. Зато губитак лопте за њих није представљао почетак одбране, него нову фазу напада кроз агресиван и координисан цоунтерпресс.

Управо због те повезаности између квалитета посједа, организације иза лопте и тренутне реакције након изгубљене лопте, Шпанија је током нокаут фазе готово у потпуности неутралисала транзициони потенцијал Аустрије, Португала, Белгије, Француске и на крају Аргентине. То није била само побједа једне генерације врхунских играча, него побједа једног изузетно досљедно развијеног модела игре у којем су посјед, *rest defence* и транзиција по изгубљеној лопти чинили јединствен, готово непрекинут циклус доминације.

ФОТО: фејсбук