У Сребреници су ударили на суштину Срба!

Средњовјековни „Трг Сребреница“

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

Колики је Сребреница у средњем вијеку имала значај за Србе, показује чињеница да је Митрополија сребреничка била једна од најзначајнијих епархија Српске православне цркве, а њено сједиште је било у Сребреници. Према црквеним подацима, Митрополија је установљена 1232. године, а свој највећи процват доживјела је у 15. вијеку, током владавине деспота Стефана Лазаревића, када је Сребреница била једна од његових престоница и важан економски центар због рудника сребра. Сребреница је тада, са бројем између 3.000 и 5.000 становника, била по величини други град у цијелој Српској деспотовини и политичко сједиште Срба, одмах иза Новог Брда које је имало између 8.000 и 10.000 становника. Све је то утицало да Митрополија сребреничка у свом саставу има најмање седам значајних манастира. Манастир Сасе, манастир Топлица, манастир Карно, манастир Буљим, манастир Клотјевац, манастир Сеон и манастир Добрак окруживали су Сребреницу, а у самом граду постојале су четири цркве, укључујући и саборни (катедрални) храм који се налазио у центру Сребренице, на тргу, којег су странци који су редовно посјећивали овај трговачки и рударски град, звали: Трг Сребреница.

Освојивши Сребреницу Османлије су девастирале Трг, срушиле велики Саборни храм и избрисале сваки траг његовог постојања. Данашња Црква Покрова Пресвете Богородице, саграђена 1903. године на темељима старијих здања, сматра се настављачем ове дуге сребреничке православне традиције.

Осмалије су разрушиле и свих седам манастира око Сребренице. Манастир Сасе, посвећен Пресветој Тројици, био је један од најстаријих и најважнијих српских манастира у средњем Подрињу. Налазио се у истоименом рударском насељу између Сребренице и Братунца. Саграђен је 1242. године као задужбина краља Стефана Уроша I Немањића. Касније га је значајно помагао и обнављао и његов унук, цар Урош Нејаки. Манастир је добио име по Сасима, њемачким рударима који су у 13. вијеку дошли у овај крај да развију руднике сребра и олова.

Манастир Топлица, посвећен Светој Тројици, налазио се у истоименом селу Топлица на подручју општине Сребреница, у близини Скелана. Према народном предању, манастир потиче из 14. вијека и везује се за доба владавине краља Стефана Драгутина, који је управљао овим дијелом Подриња. Стара средњовијековна светиња страдала је током отоманских освајања након 1463. године. Назив је добила по оближњим изворима топле воде (топлицама) који су познати у овом крају.

Манастир Карно, посвећен Покрову Пресвете Богородице, био је један од најзначајнијих духовних центара у области Осат, око 20 км јужно од Сребренице. Према народном предању, манастир је древна задужбина Немањића из 13. вијека, тачније из времена краља Стефана Драгутина. Оригинална светиња је потпуно уништена доласком Османлија у ове крајеве.

Манастир Буљим данас представља један од „изгубљених” или недовољно истражених манастира који су у средњем вијеку припадали Сребреничкој митрополији. Налазио се на истоименом брду (превоју) Буљим, изнад Сребренице, на путу према Црном Врху. Ова тачка је историјски била стратешки важна за одбрану самог града Сребренице. Помиње се у црквеним љетописима као један од седам манастира који су чинили духовни прстен око средњовијековне Сребренице. Вјерује се да је страдао у вријеме османских освајања, истовремено када и остале светиње овог краја.

Манастир Сеон, у изворима се понекад среће и као Сион, један је од манастира из средњовијековног круга манастира Сребреничке митрополије који су током вијекова отоманске владавине потпуно порушени и чији су трагови данас видљиви само у народном предању и појединим археолошким остацима. Према предању, налазио се у области између данашњих Скелана и Сребренице, на једном од узвишења која доминирају Дрином. Сматра се да је био изграђен у 13. или 14. вијеку, у вријеме успона рударске Сребренице и јачања православне епархије. Назив „Сеон” или „Сион” често је коришћен у православној традицији за мјеста која се налазе на узвишењима, по угледу на библијску гору Сион.

Клотјевац првенствено познат као средњовијековни утврђени град (тврђава), а не само као манастир. Налазио се у истоименом селу на лијевој обали Дрине, око 30–35 км јужно од Сребренице, унутар данашњег Националног парка „Дрина“. Тврђава је припадала српским племићким породицама Павловић и Дињичић. Представљала је важну стратешку тачку у кањону Дрине. Данас су видљиви остаци зидина и кула који свједоче о некадашњој моћи овог утврђења.

Манастир Добрак је последњи у низу од седам средњовијековних манастира који су чинили духовни центар Сребреничке митрополије. Налазио се у истоименом селу Добрак, које је смјештено на самој обали Дрине, јужно од Скелана. Ово мјесто је у средњем вијеку било значајан прелаз преко ријеке и трговачко чвориште. Као и већина манастира овог краја, Добрак се везује за период 13. и 14. вијека. Постојање манастира на овој локацији било је уско повезано са заштитом путева који су водили из Србије ка богатим рудницима у Сребреници. Манастир је разорен током турских најезди у 15. вијеку. Након тога, вијековима је био у рушевинама, а локално становништво које се одупирало исламизацији, чувало је сјећање на светињу кроз назив локалитета.

Ово је још једно упутство да бисмо, сви скупа, на Србе мислим, разумјели важност Сребренице за наш народ и његову историју; Да бисмо сви скупа, на Србе мислим, схватили зашто су непријатељи Срба ударили на битна мјеста наше историје, од Косова и Метохије, преко Сребренице, до Цетине и Косова.   

ФОТО: фејсбук