Тајна казамата „Лора” – терор под покровитељством државе
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
На данашњи дан, 19. августа 1997. године, под директним притиском међународних организација, званично је затворен хрватски концентрациони логор „Лора” у Сплиту – један од најозлоглашенијих казамата на простору бивше Југославије.
Овај војно-истражни затвор, формиран почетком 1992. године у бившој војној луци ЈНА, постојао је пуних пет година. Кроз његове ћелије је, према званичним подацима, прошло више од 1005 регистрованих затвореника – српских цивила из Хрватске, Крајине и Босне и Херцеговине, заробљених војника ЈНА, као и добровољаца из Србије и Црне Горе.
Системска мучења и „Ц блок”!
Злочини у „Лори” нису били инцидент појединаца, већ организовани систем тортуре осмишљен уз знање и подршку хрватског војног и државног врха. Затвореници су подвргавани методолошком иживљавању: прикључивању на струју преко такавзваног „индукторског телефона”, жестоким батинама до смрти, психолошком уништавању и силовањима.
Посебно злогласан био је „Ц блок” – изоловани дио логора у коме су затвореници држани ван свих евиденција, без присутства Црвеног крста или било какве правне заштите. У њему су вршена најбруталнија убиства, а тијела убијених логораша су, према свједочењима преживјелих, одвожена и бацана у Јадранско море или спаљивана како би се затрли трагови.
Понижавање свештенства и непојмљива свирепост!
Међу првим затвореницима нашао се и српски православни свештеник. У склопу сурове психолошке тортуре, стражари су га везивали ланцима као пса и приморавали да лаје на друге затворенике, уз пријетњу да ће, уколико одбије, други логораши бити стријељани на његове очи.
Преживјели логораши деценијама касније носе тешке, доживотне физичке и психичке инвалидитете, док је већина одговорних за ове злочине избјегла правду или добила симболичне казне кроз монтиране и дугогодишње опструисане судске процесе у Сплиту.
Затварање „Лоре” на празник Преображења Господњег 1997. године окончало је рад овог казамата, али није донијело правду жртвама. Док се у савременом друштву покушава спровести ревизија историје, обавеза свих нас је да чувамо сјећање на свако име, сваку жртву и свако страдање српског народа.
Да се не заборави и не понови!
ФОТО: фејсбук
