Уникатна слика-сат из 1859. године оживљава сјећање на српску Војводину и крајишки дух

Пише: Илија СМИЉАНИЋ/УСКОК

У богатој ризници Музеја Војводине у Новом Саду, међу бројним свједочанствима бурне прошлости српског народа сјеверно од Саве и Дунава, посебну пажњу посјетилаца и стручне јавности привлачи један необичан експонат. Ријеч је о слици-сату из 1859. године под називом „Патријарх Рајачић благосиља српску војску 1848.”, ремек-дјелу које на јединствен начин спаја ликовну умјетност, прецизно часовничарство и националну историју.

Овај драгоцјени предмет израђен је по наруџбини угледне банатске племићке породице Бибић од Јенопоља, познатих заштитника културе и просвјете. Централни мотив платна овјековјечио је преломан тренутак Српске револуције 1848 – 1849. године, благослов српским добровољцима и граничарима у борби за народну слободу и политичку аутономију.

Личност у средишту ове композиције носи снажан печат Војне крајине. Патријарх Јосиф Рајачић (по рођењу Илија) потицао је из срца Лике, из свештеничке породице у Лучанима код Бриња. Одрастао на међама Војне крајине, васпитаван у духу крајишког отпора, оданости и војничке дисциплине, Рајачић је стечено искуство и свијест о одбрани народних права пренио у саме темеље српског покрета 1848. године. Његово поријекло симболично је повезало цијели појас Крајине, од суровог личког крша, преко Баније и Кордуна, па све до сремских и банатских шанчева гдје су се крајишници борили за стварање Српске Војводине.

Оно што ово дјело издваја из тадашње средњоевропске традиције аристократских слика-сатова (Bilderuhr) крије се иза самог платна. У кућиште сата интегрисан је прецизан музички механизам са цилиндром који и данас чува тонове двије чувене родољубиве пјесме на стихове панчевачког проте и пјесника Васе Живковића:

 „Радо иде Србин у војнике”

 „Граничарска пјесма” („Већ се српска застава свуда вије”)

Ови напјеви, дубоко укоријењени у војничкој традицији граничарских пукова, додатно наглашавају нераскидиву везу између Рајачићевог крајишког завичаја и борбе за слободу у Панонској низији.

Овај сат није био само луксузни украс у салону породице Бибић, већ својеврсни споменик који свједочи како је крајишки дух, оличен у личком дјетету а потоњем патријарху Рајачићу, водио и надахњивао преломне историјске процесе 1848. године, истичу стручњаци. Комбинујући визуелни приказ догађаја са аутентичним звучним записом 19. вијека, слика-сат породице Бибић представља непроцјењив документ о српском грађанском и племићком сталежу у Хабзбуршкој монархији. За све посјетиоце Музеја Војводине, она остаје риједак подсјетник на вријеме када су лички коријени и банатско родољубље заједно ковали историју Српске Војводине.

ФОТО: Роткварија