Изгубити државу — или је привремено напустити да би је једног дана вратио?
Пише: Дане ИВАНОВИЋ
Зашто је српска војска 1915. кренула преко Албаније?
Више од једног века касније и даље се поставља питање:
Да ли је повлачење преко Албаније било трагична грешка — или једна од најтежих и најхрабријих одлука у српској историји?
И данас има оних који сматрају да је државни и војни врх 1915. напуштањем Србије издао народ и оставио земљу окупатору.
Али постоји један проблем са том оценом:
Шта је била реална алтернатива?
Србију су истовремено нападале Немачка, Аустроугарска и Бугарска. Бугарским продором пресечен је правац ка Вардару и Солуну, док очекивано спајање са савезничким снагама из Солуна није успело.
Српска војска нашла се пред катастрофом.
Остати и прихватити одлучујућу битку значило је ризиковати уништење или заробљавање главнине војске.
Капитулација би значила престанак организованог ратовања.
Трећа могућност била је готово незамислива:
напустити сопствену земљу, сачувати оно што је остало од војске и државног врха и наставити рат са савезницима.
Врховна команда изабрала је трећу могућност.
Цена је била страховита.
Преко Црне Горе и Албаније кренуле су десетине и стотине хиљада војника, избеглица и државних структура. Глад, снег, болести, исцрпљеност и напади пратили су колоне све до Јадрана.
Многи никада нису стигли до мора.
Али држава није капитулирала.
Преживели војници евакуисани су, највећим делом на Крф. Тамо је српска војска нахрањена, опремљена и реорганизована, а потом пребачена на Солунски фронт.
И онда долази део због којег одлуку из 1915. не можемо посматрати само кроз трагедију повлачења.
Три године касније ти војници су се вратили.
У септембру 1918. пробијен је Солунски фронт. Српска војска кренула је према својој земљи и у наредним недељама ослобађала територију Србије.
Зато повлачење 1915. није било бекство у смислу одустајања од рата.
Било је огроман ризик.
Могло је да се заврши катастрофом.
Али основна замисао Врховне команде била је јасна:
сачувати војску да би Србија могла да настави да постоји као зараћена држава и једног дана се врати.
И то није накнадно измишљено оправдање.
У наређењу Врховне команде из новембра 1915. суштина одлуке управо је била да се на Јадрану војска реорганизује, снабде и поново постане војни фактор, док држава наставља да постоји и ван сопствене окупиране територије.
А историја је на крају дала необично суров одговор:
Србија је изгубила територију 1915. године — али није изгубила државу и војску.
Војска која је преко Албаније отишла из Србије 1915. вратила се са Солунског фронта 1918.
Зато можда право питање није:
„Зашто су напустили Србију?“
Него:
„Шта би се догодило да нису?“
Извори:
• Министарство одбране Републике Србије — Албанска голгота, октобар 1915 – јануар 1916.
• Министарство одбране Републике Србије — документација о повлачењу српске војске и евакуацији на Крф
• 1914–1918 Online: International Encyclopedia of the First World War — Serbia / Serbian Campaign
• Велики рат Србије за ослобођење и уједињење, издање Главног ђенералштаба, Београд.
