На данашњи дан 1996. године Београд је службено признао независност Хрватске и запечатио судбину Српске Крајине
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Дана 23. августа 1996. године у Београду је потписан Споразум о нормализацији односа између СР Југославије и Републике Хрватске. Овим актом, који су потписали министри спољних послова Милан Милутиновић и Мате Гранић, службени Београд је и формално-правно признао Хрватску у њеним авнојевским, а тада већ увелико међународно признатим границама.
За српски народ, овај датум остаје један од најболнијих подсјетника на политичку реалност деведесетих и однос тадашњег режима у Београду према Републици Српској Крајини.
Службени Београд никада није признао РСК: Иако су се крајишки Срби борили за опстанак и останак у истој држави са Србијом, Савезна Република Југославија дејуре никада није признала Републику Српску Крајину као независну државу или засебну републику или барем ентитет српског конститутивног народа.
Непризнавање докумената и административни апсурд: Однос према РСК огледао се и кроз бирократију. Београд није признавао службене документе издате у Крајини од 1991. до 1995. године. Многи Срби који су избјегли или се преселили у Србију суочавали су се са тиме да им се изводи из матичних књига, вјенчани листови и дипломе из РСК не признају. Бракови су морали поново да се склапају пред институцијама СРЈ, а дјеца рођена у Книну, Вуковару или Глини током ратних година, у званичне књиге рођених у Србији уписивана су као рођена у Републици Хрватској.
Признање док је дио Крајине још увијек био слободан: У тренутку када Београд 23. августа 1996. потписује признање Хрватске, под српском контролом се још увијек налазио источни дио Крајине – област Барање, Источне Славоније и Западног Срема. Ова територија није заузета војним путем у „Олуји“, већ је на основу Ердутског споразума стављена под прелазну управу УН-а (УНТАЕС), да би коначно била предата Хрватској тек 15. јануара 1998. године.
Правни и политички запечаћена судбина: Признавањем суверенитета и територијалног интегритета Хрватске 1996. године, СРЈ је трајно ставила тачку на било какво помињање државности и легитимитета РСК и одрекла се свих права на те територије, дефакто прихватајући стање створено након операција „Бљесак“ и „Олуја“.
Овај историјски чин остаје као свједочанство о томе како су краткорочни политички интереси и дипломатски уступци Београда прекрили жртву и борбу крајишких Срба за сопствена огњишта.
ФОТО: фејсбук
