Уставне промјене од 1963.до 1974. у Југославији трасирале пут у разарање земље на штету Срба

Пише: Мара СИЊАНКА

Уставне промене у Југославији у периоду од 1963. до 1974. године означиле су прелазак из централизоване државе у специфичан модел асиметричне федерације, који је де факто увео конфедералне елементе. Овај период карактерише постепено преношење надлежности са савезног нивоа на републике и покрајине.

Главне фазе и промене у овом периоду обухватају три кључна корака:

1. Устав СФРЈ из 1963. године

Донет 7. априла 1963. године, овај устав је променио име државе у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

Самоуправљање: Самоуправљање је проглашено за општу форму организације друштвено-политичког живота.

Увођење функција: Уведена је функција потпредседника Републике и председника Савезног извршног већа (СИВ).

Уставни суд: Основан је Уставни суд Југославије ради заштите уставности и законитости.

Савезна скупштина: Скупштина је реорганизована у пет већа (Савезно веће као веће делегата и четири већа радних заједница).

2. Уставни амандмани (1967, 1968, 1971)

Након пада Александра Ранковића (Брионски пленум 1966. године), долази до радикалне децентрализације кроз серију амандмана.

Амандмани из 1967. и 1968.: Значајно су проширени суверенитет и надлежности република. Аутономне покрајине (Војводина и Косово) добијају статус конститутивних елемената федерације, чиме постају готово изједначене са републикама. Веће народа постаје кључни скупштински дом.

Амандмани из 1971. (Амандмани XXI–XLII): Уведено је Председништво СФРЈ као колективни шеф државе са принципом паритета (једнак број представника из сваке републике и одговарајући број из покрајина). Уведен је и принцип консензуса република при доношењу најважнијих савезних одлука.

3. Устав СФРЈ из 1974. године

Донет 21. фебруара 1974. године, овај устав је заокружио процес децентрализације и представљао највиши степен институционалне трансформације Југославије.

Де факто конфедерација: Држава је дефинисана као савезна држава заједница равноправних народа и народности. Републике су добиле обележја државности (укључујући право на самоопредељење до отцепљења у преамбули).

Покрајине као елемент федерације: Војводина и Косово су дефинисани као саставни делови СР Србије, али истовремено и као директни, конститутивни елементи федерације са правом вета на одлуке савезног нивоа и уставне промене у Србији.

Делегатски систем: Традиционални представнички систем замењен је компликованим делегатским системом на свим нивоима власти.

Доживотни председник: Јосип Броз Тито је проглашен за доживотног председника СФРЈ и председника Председништва СФРЈ. По уставу, након његове смрти власт је прелазила на колективно Председништво са ротирајућим председником на годишњем нивоу.

Ове уставне промене су краткорочно умириле националне тензије (попут МАСПОК-а у Хрватској), али су дугорочно паралисале савезне институције и створиле услове за каснију политичку кризу и распад државе 1990-их.

ФОТО: Српскопитање