Више би вољели да им на прославу годишњице независности дође Вучић него читава ЕУ и Уједињене нације

Извор: ИН4С

Лидер Демократске народне партије Црне Горе Милан Кнежевић у емисији „Пулс Србије викенд“ на Курир телевизији говорио је о актуелним политичким дешавањима у региону и односима Подгорице и Београда у тренутку појачаних политичких тензија.

О историјском обраћању Вучића грађанима Црне Горе

Кнежевић је истакао да су предсједник Вучић, али и цијела Србија са својим развојем и самосталном неутралном војном политиком и избалансираним односима са истоком и западом, у антисрпском д‌јелу Црне Горе пробудио озбиљну фрустрацију и комплексе.

“То што су очекивали да им Александар Вучић дође на прославу обнове независности и да да легитимитет покраденом референдуму и да оних 33% Срба или 185 хиљада грађана доведе у исту раван као што их доводи Демократска партија социјалиста или Ђукановић да смо ми издајници јер смо гласали за заједничку државу са Србијом – то би значило да је Александар Вучић издао своје ставове и принципе”, навео је Кнежевић.

Он је истакао да је Вучић у периоду око референдума био итекако заитересован за опстанак заједничке државе Србије и Црне Горе.

”Знао је шта ће се десити – да ће одмах поћи Косово када Црна Гора постане независна и он би сада издао своје принципе и ставове које је спомиња и тада и сада. Немам ја потребе да браним и адвокатишем Александру Вучићу, али нећу ни ја да идем тамо – мислите да мене може неко да нетјера да одем тамо и гледам Рикија Мартина и прослављам нешто против чега сам био и прослављам приватну државу? То није независна Црна Гора и ја бих замјерио Александру Вучићу да је дошао јер би им дао легитимитет. Они би, вјерујте, више вољели да дође Александар Вучић него читава Европска унија и Уједињене нације – јер би на тај начин послали поруку “ево вам га ваш Алекасндар Вучић, и он поздравља независну Црну Гору”.

Он је истакао да он нема намјеру да мијења државно-правни статус Црне Горе, али да Црна Гора не може да буде антисрпска држава и да ће се за то борити до последњег даха.

“Ми смо се у декларацији позвали на резолуцију 1244 и позвали премијера да води избалансирану спољну политику јер Косово не може да буде признато као држава јер је оно саставни дио Републике Србије. Ипак, лицемјерство добија свој врхунац када министарство спољних послова или неко од наших високих званичника саопштава да подржава територијални интегритет Украјине и да је забринут за територијални суверенитет Украјине у сукобу са Русијом. Имали смо фантастичну “екскурзију” гд‌је смо изнијели став да подржавамо територијални интегритет Уједињених Араспких Емирата – у реду, ево и ја подржавам, али зашто ти не подржаваш територијални интегритет Србије?”, упитао је Кнежевић.

“Замислите да министар спољних послова Србије Марко Ђурић дође у Пљевља и каже “долазим у Српска Пљевља и подсјећам на славну традицију из Балканских ратова”, шта би било? Тражили би од Рутеа авионе да подигне и ракетама да гађају Ђурића.

“Кокаин најпознатији експортски бренд”

“Кокаин и шкаљарски и кавачки кланови су нам најпознатији експортски бренд. Ми имамо најбољи бренд што се тиче извоза, некад је то било вино, пршута. Ми данас купујемо месо у Холандији. Купујемо у Холандији, сушимо на Његушима и говоримо да је његушка пршута. Ми у Црној Гори живимо парадокс и докле год га живимо ми ћемо имати оваква питања која доводе до потпуне контрадикторности по питању политике”, истакао је Кнежевић.

О суштинским проблемима Црне Горе

Он је такође истакао и проблем црногорске тробојке, о ком је у више наврата говорио, истичући да је она само један од симбола српског народа које црногорска влада покушава да оспори.

“Црна Гора има један озбиљан проблем, а то је што њом управља амбасадор Јохан Сатлер, који представља европску делегацију у Подгорици и то је човјек који на дневном нивоу издаје наређења власти, али и добром дијелу опозиције и то је човјек који генерише кризе, а онда се појављује као спасилац у последњем тренутку да ријешава те ситуације. Такође, ако погледате однос Црне Горе према Хрватској и оно што Хрватска ради Црној Гори, поставља се питање зашто наше министарство вањских послова није послало макар једну протестну ноту због тога?”,  навео је Кнежевић.

Он је истакао да је се у врху црногорске власти налазе велики антисрби и да је сама држава у озбиљним проблемима због амбиција по питању европског пута.

“Кад ћемо ући у Европску унију, ко нама гарантује да ћемо ући 2029. године чак иако затворимо сва поглавља? Ја вам тврдим и кад уђемо у ЕУ, рећи ће да то више није тема, рећи ће да се бавимо економијом, фрижидерима, правима пингвина или пеликана на Скадарском језером, свима да се бавимо само не правима Срба у Црној Гори”, истакао је Кнежевић.

Како је додао, Црна Гора није независна држава, она је приватна држава.

“И читав тај предреферендумски и референдумски ток је обиловао неправилностима, крађама, проневјерама и чини ми се једног прећутног договора између Мила Ђукановића и тадашњег државног врха Србије, коме уопште није било стало до Срба у Црној Гори који су желели да живе у заједничкој држави”, истакао је он.

О референдуму о независности Црне Горе

”Црна Гора није независна држава, она је приватна држава. И читав тај предреферендумски и референдумски ток је обиловао неправилностима, крађама, проневјерама и чини ми се једног прећутног договора између Мила Ђукановића и тадашњег државног врха Србије, коме уопште није било стало до Срба у Црној Гори који су жељели да живе у заједничкој држави.”

Он је истакао да је омогућено да на референдуму гласају сви осим Срба.

“Сви који су напустили Црну Гору прије 30-ак године, доминантно националне мањине, нашли су се у бирачком списку да гласају на референдуму. Они који су рођени у Црној Гори, а прешли у Србију стицајем околности, којима су остали у Црној Гори домови, гробови, имања, породице, па и држављанство – нису имали право гласа на референдуму”, казао је Кнежевић.

Он је истакао да су авионима Монтенегро ерлајнса доведене хиљаде људи само да гласају на том референдуму, људи који се после тога нису никад вратили у Црну Гору.

”Након стицања независности стиже антисрпски наратив и стварање Црногорца који нема везе са Србијом. Признали су Косово, заболи нож у леђа братској Србији, убили српски језик кад су га изједначили са језицима мањина, онемогућили су нам да добијемо двојно држављанство, нисмо имали и право да утичемо на химну, да тражимо заставу и до 2020. нисте имали ниједног Србина као министра или предсједника владе, па чак ни као портира”, додао је.

Он је додао да су “побједом” 2020. године на власт дошли “неки Срби”, али да је ситуација остала иста, што се види и данас у свим атисрпским потезима које повлачи државни врх.

О питању Косова и Метохије

“Преко 85% грађана Црне Гори се противи одлуци владе из 2008. године о признању тзв. државе Косово, а и сам Душко Марковић, некадашњи премијер је то веома императивно и дрско саопштио да су знали да се 85% грађана противи тој одлуци, али да су се они ипак одлучили за то. Ми смо у неколико наврата упознавали нову владу да треба да отпочнемо тему отпризнавања Косова и нађемо неки компромис, избалансирану спољну политику, која неће бити наследница политике Мила Ђукановића. Ипак, пошто је Милојко Спајић наставио да води спољну политику у неким сегментима још агресивније него што је то радила влада Мила Ђукановића или Душка Марковића, ми смо се одлучили да у скупштини општине Зета донесемо декларацију која има више један симболички карактер, али оно што је битно, то је да је овај потез изазвао велики потрес, како код нас, тако и у региону и ја вјерујем да ће и остале локалне самоуправе то урадити тамо гд‌је Срби већински врше власт, а вјерујем да ће општина Пљевља бити следећа која ће донијети идентичну декларацију о повлачењу признавања лажне државе Косово. То можемо очекивати и у Беранама, Котору, Херцег Новом и свуда гд‌је су Срби дио извршне власи, да бисмо коначно донијели и резолуцију у скупштини Црне Горе, којом бисмо обавезали владу, да повуче одлуку о признавању Косова”, нагласио је он.

Кнежевић је казао да су врло свјесно покренули ову иницијативу јер сматрају да Срби, којих има 33%, да српски језик који је већински у Црној Гори, али и Црногорци који су били против признања тзв. државе Косово добију одређену институционалну сатисфакцију, посебно у овим временима, али и регионалном контексту, када погледате шта Хрватска тражи све од Црне Горе на дневном нивоу.

“Државна политика је мањинска по питању Косова и Метохије, тамо смо често у Улцињу умјели да чујемо и УЧК пјесме, да видимо заставе, прослављао се и Тачи, држава није реаговала, а на Цетињу смо могли да чујемо Томпсона и да видимо да људи иду на његове концерте. Ако њима не смета да промовишу УЧК и Томпсона и НДХ идеологију, зашто би нама, који представљамо 85% грађана Црне Горе, било тешко да покушамо да кроз ове иницијативе промијенимо оно што је најцрња тачка у историји Црне Горе и највећа срамота која смо могли да приредимо прво Црној Гори, а онда и братској Србији”, додао је.

Рекао је да ово не раде ни због Србије ни због Александра Вучића, на овај начин враћају Црну Гору самој себи.

“Нико ово не може назвати перформансом јер су избори заказани тек за јун 2027. године. Да смо хтјели било шта да калкулишемо, то смо могли да радимо у мају или априлу 2027. године. Имамо обавезу и према нашим ратним ветеранима који данас живе овд‌је, а који су на Кошарама и Паштрику бранили нашу заједничку државу”, додао је.

Кнежевић је навео да се у Подгорици никада нису водили разговори о повлачењу признања лажне државе Косово.

“Ми смо жељели да се поведу такви разговори, посебно после 2020. године када је дошло до тзв. ослобођења, јер је Кривокапић, који се представљао као 100% Србин, је кампању почео и завршио у цркви и у храму. Нема попа ког није пољубио у руку, нема пјесме која није била о Косову, то је Даница Црноговчевим јечала и по портама и пјесама о српском роду, “догодине у Призрену” и остало. Покојни митрополит Амфилохије сахрањен је са груменом земље са Косова и Метохије и груменом земље из Јасеновца и сад су сви то заборавили и од‌једном кажу да то кочи наш европски пут и ми смо само хтјели да разговарамо са господином Спајићем на тему и Косова и српског језика и заставе и химне”, истакао је Кнежевић.

“Знате ли ви да ми слушамо химну Секуле Дрљевића ратног злочинца? Последње двије строфе су државна химна и сад ту химну ће да пусте на прослави независности прије наступа Рикија Мартина. Какав је то парадокс да једном од највећих сарадника Анте Павелића дајете признање,а онда долази да пјева Рики Мартин и да га гледа његов муж. Ето то је нажалост Црна Гора у којој ми данас живимо. И онда када ја саопштим да ће Зета повући одлуку о признавању Косова, кажу да је то перформанс, а није им перформанс што се влада претворила у XXX продукцију гд‌је више не знамо ко је с ким и ко је кога. То је издајничка и корумпирана влада у којој нажалост сједе и Срби и довољно би било да само они који се национално изјашњавају као Срби да кажу Милојку Спајићу: “Уколико не отпризнаш Косово, ми напуштамо владу” – ситуација ће се ријешити тако што ће Милојко Спајић отпризнати Косово, али међу тим Србима има разних.

“Па је ли нормално да тамо неке афричке земље, без увреде Мозамбик, Бурунди, Лесото… имају више осјећаја за чување територијалног интегритета и суверенитета и међународног права и у Србији и у свијету него Црна Гора која је била у заједничкој држави са Србијом која је везана за Космет ништа мање него Србија. Метохија је била у саставном дијелу Црне Горе до 1918. године, краљ Никола је певао о ослобођењу Косова и Метохије, Његош је посветио “Горски вијенац” не само Карађорђу, већ и ослобођењу Косова и косовским јунацима. И сад неко из Мозамбика и Бурундија има више осјећаја за ово питање него црногорска власт у којој никад није било више Срба.

У фокусу најновијих јавних наступа Милана Кнежевића биле су и оштре критике на рачун црногорских институција, посебно поводом односа према Србији и предсједнику Александру Вучићу, као и питања положаја српског народа у Црној Гори. Кнежевић је у више наврата истицао и да су одлуке из 2006. године оставиле дубоке политичке под‌јеле, уз оцјене да је неопходно преиспитивање појединих потеза донетих након стицања независности.

У том контексту, Кнежевић је говорио и о иницијативама које се односе на локалне одлуке у појединим црногорским општинама, међу којима је и Зета, оцјењујући их као почетак шире политичке динамике која би, према његовим ријечима, могла да се настави и на вишим нивоима власти.

ФОТО: ИН4С