Жртва Јаглике Аџић и Софије Кандић

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

У Плужинама, у Гојковића долу, Принц Еуген дивизија, сачињена од Њемаца и усташа је 6. јуна 1943. године запалила колибу у коју су претходно били затворили 60 житеља из села.

Када су злочинци упали у село, спасио се свако ко је имао среће да се домогне шуме прије него што је био ухваћен, а међу таквима је била и седамнаестогодишња љепотица Јаглика Аџић. Али кад је чула вриску и кукњаву сељана, међу којима је препознала и глас свог осмогодишњег, као и двогодишњег брата, није се дуго колебала него се вратила у село, како би и сама страдала са својом породицом.

Међутим, када ју је угледао главни заповједник, одмах је наредио да ова дјевојка несвакидашње љепоте буде издвојена са стране, тј. да не буде спаљена заједно са својом породицом и осталим сељанима, након чега је 60 људи затворено у колибу која је потом запаљена.

Када се ватра распламсала, када су се крици очајних сељана почели проламати одјекујући међу брдима, Јаглика се неочекивано отргла војницима који су је држали, дотрчала до колибе и скочивши у ватру убрзо нестала у пламену.

Ова храбра Пивљанка никада није одликована, никад нигдје није постављена њена биста. Једино на улазу у Плужине гдје се трагедија догодила, налази се спомен плоча са биљешком да су на том мјесту Њемци и усташе починили злочин над цивилима.

Јагликин подвиг поновила је Софија Кандић, чобаница која је говорила да је ништа неће одвојити од њеног брата Луке, јединог међу пет сестара. Када је схватила да је брат у пламену, оставила је стадо и у трку скочила у огањ.

Из истовјетних судбина Пивљана и Величана родило се братство. Ова страдална племена братимило је мучеништво и сузе на правди Бога, убијених најближих. Спојили су их пивски и велички мученици, Јаглика, Томислав, Мато, Софија и колико још других Пивљана и Величана који су налик Христу доживјели најстрашније распеће.

Лику светих прибројане су све невине жртве Другог свjетског рата у Пиви и Велици на Сабору СПЦ у Београду 2017. године.

У једном сату страдало је 522 житеља, међу којима 109 дјеце. Дијете које није дочекало ни име да му се надјене, најмлађи је мученик пивске трагедије.

Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијени 7. јуна 1943. године. Они су на најсвирепије начине ликвидирани од нациста из озлоглашене седме СС „Принц Еуген“ дивизије. У почетку СС дивизија Принц Еуген била је састављена искључиво од добровољаца, фолксдојчера, а у њене оквире касније су додате 13. брдска Ханџар дивизија, 118 ловачка као и 369 хрватска дивизија. Клању Пивљана допринијели су и муслиманске усташе из Херцеговине и хрватске усташе.

Прича се да је живо спаљено по колибама у селима и катунима или бачено низ сурове планинске литице више од 1260 недужних људи, жена, дјеце и стараца, што је готово половина данашњег пивског становништва.

Пивски погром је јединствен и по томе што га је, за разлику од многих злочина који су учињени у тим временима према српском народу, неко деценијама покушавао сакрити. У Пиви све до 1977. године, скоро 40 година, није било никаквог обиљежја на тим стратиштима. Коме је то било у интересу, остаје и данас отворено питање које тражи одговор.

Памтимо!

ФОТО: фејсбук