|

Европска унија није помогла Србији, зато Русија јесте!

Подјелите чланак

Пише: Петар КОЛАРСКИ

Политичка цена међународних механизама: Србија је пуноправна чланица Механизма цивилне заштите ЕУ. По правилима тог механизма, држава је у обавези да прво тражи помоћ од европских партнера. Директно прескакање ЕУ и хитно позивање Русије на самом почетку кризе изазвало би озбиљне политичке последице и критике Брисела. Позив Русима је упућен тек када је ЕУ одговорила да тренутно нема слободних „Канадера” и авиона великог капацитета због пожара у Грчкој и на Медитерану.

Хронологија — 1–19. август 2026.

1. август — још увек превентивни тон

Званична комуникација је пре свега била усмерена на превенцију: грађанима је упућен апел да не пале ватру на отвореном због високог ризика од пожара.

Истовремено, Србија је тог дана слала своје ватрогасце-спасиоце у Француску да помогну у гашењу пожара.

Дакле, званична слика још није била „имамо кризу“, већ „имамо систем који функционише и који може чак да помаже другима“.

2–4. август — систем је „у приправности“

августа МУП појачава надзор у четири округа због високог ризика од пожара, подижу се и дронови, а ватрогасци су у приправности.

августа Дачић, говорећи о српским ватрогасцима у Француској, наглашава да они „доказују да се на њих може ослонити“.

То је занимљив тренутак уназад: комуникација и даље наглашава способност система, а не његову преоптерећеност.

5. август — Делиблатска пешчара постаје велики проблем

Овде долази први велики прелом.

августа начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић саопштава да је око 14 часова избио пожар у Делиблатској пешчари који се због температуре и ветра веома брзо проширио на више од 300 хектара.

Истог периода озбиљни проблеми се јављају и код Зајечара и Бојанца/Бужановца.

То више није прича о превенцији. Почиње вишедневна борба са великим пожарима.

6. август — држава прелази на „стабилизацију“

Влада 6. августа већ говори о „мерама за сузбијање пожара“, поред проблема са топлотним таласом, сушом и водоснабдевањем.

То је прва битна промена језика:

од спречавања → ка сузбијању последица.

7. август — активира се Републички штаб

августа Републички штаб за ванредне ситуације одржава седницу због топлотног таласа и пожара.

Влада доноси додатне мере, а Војска Србије је ангажована у Делиблатској пешчари.

МУП истовремено саопштава да су активна четири већа пожара, са укупно 484 припадника различитих служби и више од 110 возила, уз више хеликоптера.

Ово је већ сасвим озбиљан ниво мобилизације.

8. август — 700 хектара

Влада 8. августа саопштава да су активна шест пожара, а да је пожар у Делиблатској пешчари захватио око 700 хектара.

Само на том пожару ангажовано је:

125 ватрогасаца-спасилаца,

29 возила,

2 квадa,

28 припадника Војске Србије,

4 војна возила,

радне машине.

То је већ ситуација коју је тешко назвати „обичном летњом пожарном сезоном“.

9. август — „неће стати док има ватре“

Дачић 9. августа говори да ватрогасци-спасиоци данима раде у тешким условима и да неће стати док има ватре.

Истовремено Влада ставља гашење пожара у Делиблатској пешчари у сам фокус рада.

Овде се већ види да пожар није краткотрајни инцидент, већ дуготрајна операција.

10. август — систем почиње да говори о исцрпљујућој борби

Српски ватрогасци враћају се из Француске, а Дачић их дочекује као „понос Србије“.

У Србији, међутим, проблеми не нестају: Столови и Делиблатска пешчара остају жаришта, уз проблематичан терен.

Другим речима: људи који су били послати да помажу Француској сада се враћају у земљу која и сама има све озбиљнији пожарни проблем.

11. август — бројке почињу да изгледају застрашујуће

августа Чаушић саопштава да је у Србији за неколико дана било више од 600 пожара, а ватрогасци су имали чак до 140 интервенција дневно.

Ово је по мени једна од кључних тачака целе хронологије.

Јер више није реч само о једном великом пожару.

Систем има велики број истовремених интервенција.

12. август — 33 активна пожара

Ово је још један велики скок.

Влада 12. августа званично саопштава да су у Србији тренутно активна 33 пожара на отвореном.

Као најизазовнији наводе:

Делиблатску пешчару,

Столове,

Брезницу код Бујановца.

Ово је, заправо, тренутак када се званични подаци већ веома тешко могу уклопити у слику „неколико пожара“.

13. август — нема великог јавног преокрета у реторици

Пожари остају активни, а Делиблатска пешчара и Столови су и даље међу најтежим жариштима.

Званична комуникација и даље наглашава ангажовање великог броја људи и технике и да су пожари под контролом, уз заштиту насеља.

14. август — 10 активних, али „нема угрожених“

Ово је врло интересантан дан.

Дачић саопштава да је активно 10 пожара, при чему су најтежи у Делиблатској пешчари и на Столовима, али истовремено наглашава:

„нема угрожених“.

Дакле, број пожара се смањио у односу на 33, али највећи пожар није решен.

15. август — бројке више не могу да се улепшавају

Ово је можда најважнији дан пре Вучићеве изјаве.

Дачић објављује да је од 5. августа до 15. августа било:

1.700 интервенција Сектора за ванредне ситуације, од чега 1.436 пожара и експлозија на отвореном.

И даље су постојала четири критична пожара.

Другим речима, систем је за десет дана имао просечно око 170 интервенција дневно, од којих око 144 на пожарима/експлозијама на отвореном.

А истог дана стиже и информација да у једном тренутку има 32 активна пожара.

16. август — Вучић: „нема озбиљнијих проблема“

И онда долази изјава која је у светлу свега претходног најзанимљивија.

Вучић каже:

„У овом тренутку … нема озбиљнијих проблема.“

Наводи да има неколико пожара који се стално појављују, али да нема озбиљнијих пожара, нема угрожености становништва и стамбених насеља, нити веће угрожености пољопривредних површина.

И посебно:

Русија и европски механизми могу да помогну, али „у овом тренутку то није потребно“.

Ово је кључна референтна тачка за оно што се дешава после.

17. август — нагли повратак на „тешку ситуацију“

Само дан касније Дачић долази у Делиблатску пешчару.

Сада више не говори о „неколико пожара“.

Говори да је ситуација „и даље тешка“, да Србија има 45 активних пожара, а да је најтежа ситуација управо у Делиблатској пешчари.

За пожар у пешчари наводи се више од 3.500 хектара захваћене површине.

И одржава се седница Штаба за ванредне ситуације на самом терену у Чардаку.

На гашењу је више од 330 припадника различитих служби, укључујући МУП, Војску, „Војводинашуме“, „Србијаводе“, добровољна ватрогасна друштва и Српско-руски хуманитарни центар.

То је огромна разлика у односу на Вучићеву изјаву од претходног дана.

18. август — неке ствари се стабилизују, али главна жаришта остају

На Столовима се ситуација побољшава: пожар је локализован на три од четири локације, а четврта је под контролом.

Али Делиблатска пешчара и даље остаје велики проблем.

И даље се говори о више десетина активних пожара и о преко 3.500 хектара захваћених пожаром у пешчари.

19. август — преокрет

И сада долазимо до данашњег дана.

Русија саопштава:

Србија је затражила помоћ.

И не само да је затражила помоћ, него руско Министарство за ванредне ситуације ситуацију описује као:

„критично погоршање ситуације са пожарима“

уз опасност која прети насељеним местима.

По налогу Путина у Србију је упућен Ил-76 МЧС Русије са посадом и оперативном групом.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *