Муслимани из Босне и Херцеговине су ратни непријатељи Срба

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

Процентуално учешће муслимана (данашњих Бошњака) у укупној Усташкој војсци износило је око 30%, док су на самој територији Босне и Херцеговине у појединим усташким јединицама чинили и преко 50% па чак до 70% састава.

Анте Павелић и усташки режим су муслимане третирали као „цвијеће хрватског народа” ради борбе против Срба, што је довело до масовне мобилизације и добровољног приступања у војне јединице и чиновнички апарат НДХ, нарочито у првим годинама рата. У војним јединицама стационираним директно на територији БиХ, проценат муслимана је редовно прелазио 50%. На пример, у злогласној „Црној легији” којом је командовао Јуре Францетић, у појединим периодима (нарочито у источној Босни и Подрињу) проценат муслимана је износио око 70%. Према истраживањима, у рату је погинуло око 28.000 муслимана из БиХ као припадника оружаних снага НДХ (усташе и домобрани), што је знатно више од 22.000 погинулих босанскохерцеговачких Хрвата у истим јединицама.

Учешће муслимана у њемачким СС јединицама током Другог свјетског рата представљало је преседан, јер је Рајхсфирер СС-а Хајнрих Химлер први пут у историји ове елитне нацистичке организације дозволио формирање дивизија од негерманског, односно муслиманског становништва. Највећа и најпознатија формација била је 13. СС оружана брдска дивизија „Ханџар”, у којој су муслимани чинили око 85% укупног састава војника. Њени војници су носили фесове (сиво-зелене на терену, црвене у свечаним приликама) са нацистичким орлом и мртвачком главом. Сваки батаљон је имао свог војног имама.

Учешће Муслимана (од 1993. године званично Бошњака) у „Армији Републике Босне и Херцеговине“ расло је током рата и кретало се од почетних око 70% у 1992. години до преко 90% у 1995. години. По узору на историјске моделе, односно на примјер Ханџар дивизије и војних пукова који су напали Србију у Првом свјетском рату, Влада у Сарајеву је кроз министарства и војне одлуке увела институцију војних имама унутар „АРБиХ“, а 13. августа 1993. године, званично је формиран одред „Ел Муџахедин”. Тиме су и страни фанатици легализовани као дио муслиманске војске, односно „Армије Републике БиХ“.

У Првом свјетском рату, током жестоких борби на Дрини, Гучеву, Церу и Колубари, српски официри су у својим свједочењима помињали изузетан фанатизам „војника са фесовима” који су јуришали на српске положаје. Колико је Беч озбиљно рачунао на муслимански војни фактор у нападу на Србију говори и чињеница да је сваки БХ пук имао свог војног имама (табор-имама). Пред сам прелазак Дрине и Саве, војни имами су вршили вјерске обреде и држали говоре у којима су позивали војнике муслимане на вјерну службу Цару Францу Јозефу и борбу против Србије. У босанскохерцеговачким пешадијским пуковима (тзв. БХ регименте) који су послати на српски фронт, муслимани су чинили релативну већину са око 35% до 40% састава.

Да се закључити да су муслимани (Муслимани, Бошњаци) из Босне и Херцеговине у свим ратовима током XX вијека ратовали против Срба.

ФОТО: фејсбук